Reč banja asocira na lekovitu vodu ali samo mesto može biti i više od toga. Primer je Bukovička banja koja je poznata po muzeju skulptura na otvorenom.
Bukovička banja je postala centar turizma u 19. veku. Nalazi se na 270 m nadmorske visine u podnožju Bukulje. Udaljena je 76 km od Beograda. Dva sela u kojima su otkriveni izvori mineralne vode spojena su u jedno po zahtevu kneza Miloša Obrenovića. Novo mesto nazvano je Aranđelovac. Grad i banja rasli su i razvijali se uporedo. Danas veliki park u Bukovičkoj banji razdvaja banju i grad.
Zahvaljujući knezu Milošu i dinastiji Obrenović Bukovička banja uključena je u program Kraljevske banje Srbije.
Od 20 drvenih kada do modernog spa centra
Prvo kupatilo sa toplom vodom, ’’Đulara’’, izgrađeno je 1849. godine. Voda u kadama zagrevana je đuladima koja su prethodno bila u vatri. Kupatilo je imalo 20 drvenih kada.
Izvori mineralne vode u Bukovičkoj banji svrstani su u alkalno-ugljeno-kisale vode. Ima četiri izvora hladne mineralne vode: Knjaz Miloš, Pobeda, Talpara i Đulara. Vode sa ovih izvora kao i voda na toplom izvoru Arkade istog su sastava razlika je samo u temperaturi.
Topla mineralna voda otkrivena je 1935. godine i to bušenjem na 136-om metru dubine. Poznata je kao Arkade. To je jedini izvor tople vode u banji.
Mineralna voda iz Bukovičke banje ima vadozno poreklo. Vadozna voda je podzemna voda koja se nalazi u posebnom pojasu ispod Zemljine površine koji je nastao prolaskom površinske vode kroz zemljište i pukotine stena.
Prilikom padavina vode se slivaju sa planina Bukulja, Venčac i Vagan i poniru dublje u njihovim rasedima, duboko u zemlji voda se zagreva i ponovo pod pritiskom nadošlih novih voda vraća na površinu ali prolaskom kroz stene do površine ona se hladi. Topla mineralna voda izvire tamo gde je njena temperatura u dubini zemlje bila veoma visoka pa se manje ohladila tokom izbijanja na površinu.
Mineralna voda iz Bukovičke banje omogućava lečenje: reumatizma i blage hipertenzije, bolesti metabolizma i urinarnog trakta, povrede i oboljenja lokomotornog sistema, bolesti respiratornog sistema, bolesti gastrointestinalnog trakta…
Specijalna bolnica Bukovička banja sprovodi lečenje pijanjem, kupanjem i inhaliranjem banjskom vodom. Za kupanje i inhaliranje koristi se topla voda sa izvora Arkade. Dodatno lečenje vrši se glinom koja se iskopava u okolini Aranđelovca i meša sa mineralnom vodom.
Moderan Spa centar nalazi se u luksuznom hotelu ‘’Izvor’’.
Park Bukovičke banje – iza svakog drveta skulptura
Bele mermerne skulpture rasute su kao biseri u celom parku. Kao da se skrivaju iza drveća, različite su, mnogo realizovanih ideja u skulpturama od belog venčačkog mermera smešteno je tu sa drvećem da zajedno obogaćuju park banje. Čine jedinstveno mesto za istovremeno uživanje u prirodi i umetnosti.
Toliko ih ima da gde god da pogledate vidite skulpturu, bele, od venčačkog belog mermera ističu se, nameću svoje postojanje kao da žele da ih prolaznici primete. One koje su u park postavljene pre nekoliko decenija postale su pomalo sivkaste pod uticajem vremenskih prilika ali su i dalje jednako privlačne kao i nove koje su bele kao sneg.
Park Bukovičke banje, skulpture od belog mermera
Površina parka je više od 22 hektra. Od 1966. godine park je postao mesto najveće zbirke skulptura u slobodnom prostoru. Najveći deo skulptura su radovi vajara koji već 50 godina stvaraju u okviru Međunarodnog simpozijuma „Beli Venčac“.
Staze za park sa drvoredima, travnjaci i cvećnjaci i kupatilo Đulara urađeni su 1856. godine. Od tada park se izgradio u jedan od najlepših i najsavremenijih. Najzaslužniji za izgradnju parka je Mihailo Obrenović.
Najzanimljivije tačke koje treba obići u parku su: Paviljon kneza Miloša, Staro zdanje, skulpture, Veliku sfingu…
Paviljon Knjaz Miloš – dragulj skriven u parku
Zelena i žuta boja izdvajaju paviljon u parku, ističu i umiruju. Okrugli prozori su atraktivni i asociraju me na stari brod koji se ovde nasukao nekada davno.
Paviljon Knjaz Miloš izgrađen je u vreme secesije i ima tri dela. Kada je tek izgrađen, davne 1908. godine, izvor se nalazio u centralnom delu, flaširanje vode vršilo se u severnom delu paviljona (od 1811.) dok se u južnom delu nalazila poslastičarnica.
Paviljon kneza Miloša, česma
Danas se na česmi unutar Paviljona može natočiti voda sa tri izvora – Đulara, Talpara i Topla. Umesto poslastičarnice i flaširanja vode Paviljon je moderan galerijski prostor.
Paviljon je podignut kako bi eksploatacija vode bila efikasnija i predstavlja jednu od prvih građevina od armiranog betona u Srbiji.
Još davne 1811. godine na ovom mestu počelo je flaširanje vode koja je nazvana ’’Knjaz Miloš’’. Bila je to prva fabrika mineralne vode u Srbiji. Danas kompanija Knjaz Miloš a.d. održava tradiciju dugu više od dva veka i jedna je od najvećih proizvođača mineralnih voda u Srbiji. Gazirana voda ’’Knjaz Miloš’’ duže od dva veka stiže do potrošača.
Voda iz Bukovičke banje odvožena je na dvor Obrenovića na lični zahtev kneza Miloša.
Nagrada za projekat rekonstrukcije Paviljona kneza Miloša
Nagradu za očuvanje i promociju svetskog kulturnog nasleđa koji dodeljuje Evropa Nostra i Evropska komisija dobio je projekat konzervacije i restauracije Paviljona Knjaz Miloš koji je urađen od 2014. do 2016. godine.
Muzika mermera – Smotra ‘’Mermer i zvuci’’
Umetnička manifestacija koja traje više od pola veka i umetnici koji su u okviru nje stvarali zaslužni su za epitet banjskog parka kao galerije na otvorenom.
Aleksandar Đonović, akademski slikar, 1966. godine okupio je grupu vajara koji su od belog venčačkog mermera stvarali umetnička dela koja su poklonili Bukovičkoj banji i postavili ih u parku. Bio je to početni impuls za Simpozijum ‘’Beli Venčac’’.
Nakon dve godine nastala je kulturno-umetnička manifestacija pod nazivom Smotra ‘’Mermer i zvuci’’.
Na Simpozijumu ‘’Beli Venčac’’ do sada je učestvovalo oko 200 umetnika a nastalo više od 200 umetničkih dela. Ukupno 109 skulptura nalazi se u Aranđelovcu od toga 69 u samom parku Bukovičke banje na otvorenom. Zato park Bukovičke banje predstavlja najveću galeriju skulptura na otvorenom.
Smotra “Mermer i zvuci” održava se u banji već 50 godina od 1968. godine. Ovo je inspirativna kulturno-umetnička manifestaciju u Srbiji. Sastoji se iz tri dela: Simpozijum “Beli venčac” koji je dobio naziv po mermeru koji se vadi u blizini, smotra muzike “Mermer i zvuci” i “Svet keramike”. Umetnici ostavljaju skulpture u banji i u parku je stalna izložbi skulptura.
Međunarodni festival ‘’Svet keramike’’ nastao je 1973. godine. Deo radova nastalih na ovom festivalu čuva se u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Mogu se pogledati na spratu muzeja.
Velika sfinga – autor Ivan Meštrović
Pet skulptura u parku nisu nastale u okviru pomenute smotre nego su se tu našle na neki drugi način. Jedna od njih je ‘’Velika sfinga’’ iz 1909. godine čiji je autor Ivan Meštrović.
”Velika sfinga”, park Bukovička banja
Zanimljiva priča prati ovu skulpturu. Sfinga nije bila namenjena da bude postavljena u parku nego su okolnosti učinile da postane njegov deo. Skulpturu sfinge, 1933. godine, naručio je kralj Aleksandar Karađorđević za Dvor Kraljevine Jugoslavije.
Prvo je izlivena skulptura sfinge u bronzi a zatim je urađena u mermeru. Mermerna skulptura stajala je u blizini Kraljevskog dvora ali je oštećena tokom Drugog svetskog rata. Skulptura je poklonjena Narodnom muzeju u Beogradu 1957. godine da bi stručnjaci uradili njenu restauraciju. Na mesto gde se nalazila originalna skulptura postavljena je ona odlivena u bronzi.
Radi popravke originalna mermerna skulptura sfinge odvezena je u vajarsku radionicu Venčačkog majdana. Restauracija je potrajala i sfinga nikada nije vraćena u muzej nego je ostala u Aranđelovcu. Danas zauzima dominantno mesto u parku Bukovičke banje, u tački gde se spajaju grad i banja.
Zašto sfinga? Ivan Meštrović je u periodu secesije izradio nekoliko skulptura sfinge jer su tada figure sfinge bile česta dekoracija. Za njega sfinga je bila i simbol jugoslovenstva koje je on podržavao.
Skulptura ‘’Lav’’ – autor Ginter Peter austrougarski oficir
Skulptura ‘’Lav’’ nalazi se ispred Paviljona Knjaz Miloš. Po naređenju tadašnje vlasti započeo je klesanje skulpture 1916. godine i radio na njoj do kraja rata. Skulptura je trebalo da predstavlja dominaciju Austrougarske monarhije čiji je simbol bio lav.
”Lav”, park Bukovička banja
U izvornoj ideji bilo je da se pod nogama lava nalazi srpska zastava. Nakon završetka rata skulptura je modifikovana i umesto zastave izabrano je cveće. Skulptura lava nalazila se ispred Paviljona na visokom mermernom postamentu.
Na početku Drugog svetskog rata, 1941. godine, meštani su skulpturu zakopali u zemlju da bi je sačuvali od krađe ili uništavanja. Oni koji su zakopali ‘’lava’’ poginuli su tokom rata i mesto gde je skulptura zakopana ostalo je nepoznato. Jedna jaka olujna kiša otkrila je mesto gde se skulptura nalazila, otkopana je i vraćena ispred Paviljona ali bez postamenta koji je nestao.
‘’Staro zdanje’’ – nekada jedna od najlepših zgrada
‘’Staro zdanje’’ na obodu parka u Bukovičkoj banji građeno je sa idejom da bude zgrada Skupštine Srbije. Pre nego što je izgrađeno prestonica Srbije postao je Beograd pa je ovo zdanje pretvoreno u dvor dinastije Obrenović. Zdanje je staro više od 150 godina. Za gradnju zaslužan je Mihailo Obrenović.
Staro zdanje postaje hotel od trenutka kada je dinastija Obrenović više nije bila na vlasti. Rekonstrukcija zdanja obavljena je pred Drugi svetski rat. Posle rata zgrada je davana u zakup, bila je deo akcionarskog društva Bukovička banja da bi 2005. vraćena u državno vlasništvo.
”Staro zdanje”, Bukovička banja
Danas je Staro zdanje sa izgorelim krovom u očajnom je stanju (krov je izgoreo u aprilu 2022. godine).
Raskošna lepota koju je zgrada nekada imala još uvek se vidi u tragovima. Primećujem da privlači veliku pažnju posetilaca. Nadam se da će uskoro biti obnovljena.
Carstvo belih mermernih skulptura
Bukovička banja sa parkom kao galerijom skulptura od belog venčačkog mermera jedinstvena je. Uređena po ugledu na banje u Evropi u vreme vladavina Mihaila Obrenovića. Uređen je izvor, otkupljeno zemljište za park, zasađeno drveće, izgrađene staze… Kao uzori za uređenje parka uzeti su parkovi u Francuskoj.
Prolećna jaka zelena boja trave i tek olistalog drveća ističe skulpture. One svojom belinom liče na bisere rasute po banjskom parku.
Blagotvorna je šetnja ovim parkom kao i vode banje.