U svakoj priči o Subotici ili putopisu pominju se Gradska kuća, Sinagoga i Rajhlova palata, pomene se tu često i Gradski muzej i nekoliko arhitektonski zanimljivih objekata kao što su Leovića palata, zgrada štedionice…
Bila sam u Subotici i videla sve te zaista impozantne građevine i dok sam šetala gradom pitala sam se kako bih ja predstavila Suboticu, šta je to posebno što sam videla i što mogu da iznesem u prvi plan da ne bude sve isto.
Kada sam prošla kroz gradsku kuću, videla te rukom oslikane prostorije i vitraže znala sam da se rešenje nalazi gore na vrhu, četrdesetak metara iznad, na vidikovcu na tornju.
Gradska kuća
Gradska kuća izgrađena je između 1908. i 1912. godine. Raskošna građevina postala je simbol grada. Najlepše u njoj jeste Velika većnica božanstveno oslikana i sa predivnim vitražima koja predstavlja glavnu tačku kuće u kojoj se održavaju važni sastanci, venčanja i koncerti…
Sva dekoracija u ovoj zgradi rađena je ručno. Stilizovani cvetovi raznih boja rasuti su po zidovima unutrašnih prostorija. Sve vreme osećala sam veliko poštovanje prema umetnicima koji su to radili.
Dolazak, odnosno penjanje do tog zapanjujućeg pogleda sa vidikovca (45 metara visine) zahtevao je prelazak mnoštvo stepenika ali vredelo je. Izdvojila sam nekoloko pogleda na grad koji su se sami formirali.
Pogled sa tornja na Trg slobode, na zgradu Narodnog pozorišta sa izraženim stubovima koji podsećaju na grčku, na gradsku biblioteku, na fontanu na trgu bio je to nešto drugačije što sam tražila u doživljaju grada. Pogled sa visine bio je to posebno rešenje predstavljanja grada Subotice iz mog ugla.
Prostor spojena dva trga za mene je predstavljao prvi dodir sa gradom, pripremu za stupanje na prostor raskošne arhitekture, ulaz u grad. Posmatrajući ih sa vidikovca izgledali su tako prostrano okruženi moćnim zgradama.
Na delu trga izdvajao se spomenik Jovanu Nenadu Crnom. Ko je bio car Jovan Nenad? Jovan Nenad je tokom 1526. i 1527. godine stvorio svoje carstvo u delu Mađarske sa Suboticom kao prestonicom. Do teritorije je došao tako što je proterao Turke. Veći deo Bačke i Banata postali su nezavisna država koja je imala oko 15.000 vojnika.
Bilo je to vreme kada su Turci bili zauzeli deo Mađarske. Sa novim bitkama i potiskivanjem Turaka na jug stvorene su tri nezavisne teritorije: Jovanova i još dve koje su bile pod kontrolom mađarskih velikaša Ferdinanda Habsburškog i Jovana Zapolje.
Jovan Nenad je morao da se udruži sa jednim od njih dvojice, pridružio se Ferdinandu a ratovao je protiv drugog mađarskog velikaša Jovana Zapolje. Nakon dve bitke u kojima je Jovanova vojska pobedila ubio ga je Zapiljin vojnik. Nakon pogibije nestala je njegova država, teritoriju je zauzeo Ferdinand Habsburški.
Na spomeniku piše: ‘’Tvoja je misao pobedila.’’ Njemu se pripisuje zasluga za ideju da u južnom delu Mađarske oformi srpsku državu. Iako je poražen ideja se prenela na sledeće generacije.
Plava fontana i Trg republike
Sa druge strane tornja pogled je donosio Trg republike, Sinagogu i Plavu fontanu dole daleko kao mali dragulj koji je neko izgubio. Žolnai keramika u predivnoj plavoj boji raspršila je svoju energiju svuda okolo.
Keramika je dovožena iz Mađarske i ona ima svoju istoriju. Fabrika keramike Žolnai iz Pečuja (Mađarska) proizvodi kvalitetnu keramiku još od 1853. godine.
Ova keramika poznata je kao kvalitetna i otporna na vremenske uslove. U Subotici je korišćena za ukrašavanje zgrada u periodu mađarske secesije – Gradske kuće, Sinagoge, Rajhlove palate... Plava fontana je reprezentativni primer ukrasne keramike na otvorenom, podignuta je 2001. godine.
Sinagoga
Sledeći pogled je ka Sinagogi koja kao šarena ptica treperi na velikom slobodnom prostoru. Kada sam se spustila na tlo otišla sam do nje: oslikana fasada, oslikana unutrašnjost daju veselost objektu, pozivju vas da uđete da uživate u vitražima koji imaju posebnu energiju. Boje raznose sve negativne misli, ostavljaju dušu da uživa u lepoti prizora.
Veliki broj vitraža krasi Sinagogu u Subotici koja je sagrađena davne 1902. godine u stilu secesije. Druga je po veličini u Evropi. Za spomenik kulture od izuzetnog značaja proglašena je 1974. godine.
Stilizovana je elementima iz mađarskog folklora: paunovo perje, latice ruže, ljiljana i karanfila… Centralna kupola predstavlja univerzum i oslanja se na četiri manje koje predstavljaju strane sveta.
Poseban pogled sa visine bili su krovovi same gradske kuće i oni su bili ukrašeni kombinovanjem boja na crepovima. Toranj gradske kuće je tačka koju treba posetiti ako želite da doživite nešto posebno u Subotici.
Silazak sa tornja bio je mnogo lakši nego samo penjanje.
Kustos, žena koja je vodila moju grupu u razgledanju ovog raskošnog zdanja bila je fenomenalna – nasmejana, pozitivna, davala je mnogo informacija i radila je to sa uživanjem i ponosom.
Zaista mi je ulepšala boravak u ovom gradu i ovoj kući, pokazala je kako se grad voli, kako se svoj posao voli jer sutradan kada sam otišla da posetim Gradski muzej koji je bio njena matična kuća i pozdravila je odgovorila mi je jedva čujnim promuklim glasom. Juče je potrošila glas da bi nama turistima dala što više informacija o Gradskoj kući ali i samom gradu.
Ona je osoba koja me asocira na grad Suboticu jer je briljantna u svom poslu.
Gradski muzej
Gradski muzej smešten je u, takođe, staru zgradu divne arhitekture. Zgradu su projektovali braća Vago iz Budimpešte 1906. godine u stilu secesije. Dve ptice okrenute jedna ka drugoj na fasadi zgrade jesu potpis braće Vago. Nalaze se na svim objektima koje su braća projektovala.
Prošla sam kroz muzej, kroz tri sprata različitog prikaza života u Subotici i okolini. Opet najviše vremena provodim u delu gde je etnologija, uživam u raskošnim bojama predmeta, od košulja do vezom ili zlatovezom ukrašenih kapa. Pažnju mi privlače posebni predmeti – pečati koji su služili za trukovanje. To je zanat koji je skoro zaboravljen, možda postoji još nekoliko žena u Vojvodini koje se još tim bave.
Rajhlova palata
Uz malo truda stigla sam i do obavezne tačke – Rajhlove palate koja je izgrađena u stilu mađarske secesije. Arhitekta Ferenc Rajhl je projektovao i izgradio ovu kuću za svoju porodicu. Žolnai keramika je na fasadi, od murano stakla su mozaici… Danas se u njoj nalazi Galerija savremene umetnosti.
Subotica se nalazi na granici sa Mađarskom i najseverniji je grad u Srbiji. Pominje se u XIV veku, do XIX veka nekoliko puta je menjala ime i vladare. U prošlosti imala je vojni značaj jer se nalazila na granici između Ugarske i Turske. Tek pobedom Ugarske grad je počeo intenzivnije da se razvija. Od 1845. godine ponovo je ponela ime Subotica.
U okolini grada a najviše u delu Subotičko-Horgoške peščare gaji se vinova loza i voće. Pesak je specifičan, vlažan na relativno maloj dubini i time pogodan za plantaže voća i vinograde.
Posebno turističko mesto na pet kilometara od grada jeste Palić sa velikim jezerom. Arhitektura u stilu secesije, veliki park, lepo šetalište oko jezera, akva park, restorani, zoološki vrt… jeste priča za sebe.