Home Tags Posts tagged with "Nadežda Petrović"
Tag:

Nadežda Petrović

Čačak sa spomenikom slikarki Nadeždi Petrović

Nadežda Petrović – 150 godina od rođenja

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Pre 150 godina (11. oktobra 1873.,) rođena je velika slikarka Nadežda Petrović. Rođena je u Čačku, školovala se u Beogradu i Minhenu, a dodatno se usavršavala u Parizu. U Srbiju je donela nove izraze u slikarstvu i stalno bila kritikovana, danas je prihvaćena kao nosilac srpske moderne umetnosti sa početka 20. veka.

Nadežda Petrović bila je energična, hrabra, talentovana, obrazovana, preduzimljiva, požrtvovana žena… Bila je ispred svog vremena.

Školovanje u Beogradu i Minhenu

Školovanje slikarke Nadežde Petrović

Jake boje i snažan potez četkicom

Nadezda Petrovic Jake boje

Organizacija Prve jugoslovenske umetničke izložbe

Organizovanje slikarske kolonije i izložbi

Prva jugoslovenska umetnička kolonija u Sićevu

Nadežda Petrović organizator Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu

Kolo srpskih sestara

Kolo srpskih sestara

Usavršavanje u Parizu

Nadežda Petrović atelje u Parizu

Kolekcija etno predmeta

Izložba posvećena etnografskim predmetima iz pariskog ateljea održana je tokom 2023. godine u Etnografskom muzeju pod nazivom ’’Nasleđe’’ – Etnografska kolekcija Nadežde Petrović

Nadežda Petrović, izložba etnografskih predmeta

Bolničarka u tri rata

Nadežda Petrović, dobrovoljna bolničarka

Spomenici podignuti Nadeždi Petrović

Spomenici Nadeždi PetrovićPoštanske marke povodom 150 godina od rođenja

Poštanske markice izdate povodom 150 godine od rođenja slikarke Nadežde Petrović

Valjevo 1915.

Nadežda Petrović, Valjevska bolnica

Izložba posvećena celokupnom stvaralaštvu Nadežde Petrović organizovana je tokom 2023. godine u Narodnom muzeju u Beogradu pod nazivom ‘’Nadežda Petrović – Modernost i nacija’’.

11. oktobra 2023. godine navršava se 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović

Čačak, rodni grad Nadežde Petrović

Čačak – grad u kome je rođena slikarka Nadežda Petrović

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U Čačku je 1873. godine rođena Nadežda Petrović slikarka koja je bila začetnik a kasnije i sinonim za modernu umetnost u Srbiji sa početka 20. veka. U Čačku je živela veoma kratko još kao devojčica preselila se u Kraljevo, ali je za grad ostala prepoznatljiva kao velika ličnost u oblasti kulture. Umetnička galerija koja nosi njeno ime je mesto koje je stalni podsetnik na njen život i stvaralaštvo.

Čačak se nalazi na desnoj obali Zapadne Morave. Nakon atraktivnih meandara koje Morava pravi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri reka ulazi u kotlinu u kojoj se smestio grad. Nadmorska visina je oko 300 metara a povećava se na periferiji gde reljef postepeno prelazi u brdski predeo a zatim u planinski.

Kulturna prestonica Srbije za 2023. godinu

Prvi put ove godine u Srbiji je izabrana nacionalna prestonica kulture. Tu čast imao je Čačak koji kao grad ima šta da pokaže u oblasti kulture i turizma.

Biblioteka u ČačkuMnogo kulturnih događaja organizovano je tokom godine a kruna svega biće izložba u Umetničkoj galeriji ’’Nadežda Petrović’’ posvećena velikoj slikarki povodom 150 godina od njenog rođenja.

Skulptura malog formata ’’Raspon u tenziji’’ autorke Olge Jevrić urađena je u velikom formatu (visina 4,5 metara) i postavljena u otvorenom prostoru u Čačku, u godini kada je ovaj grad prva prestonica kulture u Srbiji. Tako se svojim radom gradu Čačku pridružila još jedna, pored slikarke Nadežde Petrović, velika umetnica Olga Jevrić.

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“

Galerija je smeštena u blizini crkve a preko puta muzeja, to je mesto koje je potpuno posvećeno velikoj slikarki Nadeždi Petrović. Jedna soba je odvojena za Nadeždine slike, predmete vezane za njeno stvaralaštvo, knjige objavljene o njoj, kataloge sa izložbi…

Umetnička galerija ''Nadežda Petrović'' u ČačkuU ovoj galeriji održavaju se izložbe vezane za Bijenale memorijal ‘’Nadežde Petrović’’ koje je podrška mladim umetnicima na njihovom putu stvaralaštva. Pored ove glavne manifestacije u galeriji se održavaju samostalne ili grupne izložbe drugih umetnika tokom cele godine.

Memorijal Nadežde Petrović održava se svake druge godine i traje već 62 godine. S obzirom da je Nadežda u svoje vreme dok se razvijala kao umetnica krčila svoj put novim načinom slikanja tako je i Bijenale posvećeno savremenoj umetnosti. Mladi umetnici imaju mesto na kome mogu da izlože svoje radove i da prate stvaralaštvo drugih umetnika.

Galerija ‘’Risim’’

Deo Umetničke galerije ‘’Nadežda Petrović’’je i galerija ‘’Risim’’ legat porodice Risimović.

Galerija Risim u Čačku,,Ja sam slikar na duge staze – kroz vreme…’’ – rekao je slikar Bogić Risimović-Risim. Tako je i slikao od početnih motiva sa spomenika krajputaša u okolini Čačka do vremenske beskrajnosti. Rođen je u Čačku 1926. godine. Njegova porodica je gradu Čačku poklonila dela koje je uradio: 40 slika, više od 100 crteža, mnoštvo skica, ilustracija…

Galerija ‘’Risim’’ je u posebnoj zgradi u kojoj je smeštena stalna postavka radova ovog autora a pored toga povremeno se održavaju i druge izložbe.

Narodni muzej

Narodni muzej u Čačku osnovan je 1952. godine. Nalazi se u Konaku Jovana Obrenovića. Konak je najstarija stambena zgrada u Čačku i kulturno dobro od velikog značaja. Sama zgrada je primerak stare gradnje iz sredine 19. veka.

Sagradio ga je Jovan Obrenović (brat Miloša Obrenovića) 1835. godine i u njemu veoma kratko živeo. Na fasadi konaka nalazi se oslikan grb i to je jedini sačuvani grb dinastije Obrenović. Od 1953. godine u konaku je smešten Narodni muzej.

Narodni muzej u ČačkuNarodni muzej u Čačku je regionalni muzej sa pet odeljenja. Meni su najzanimljivija odeljenja za istoriju i etnologiju. Pokriva teritoriju Čačka, Dragačeva i Ivanjice.

Eksponati vezani za istoriju pričaju priče kroz koje je prolazio Čačak sa okolinom tokom burnih vremena i smenjivanja gospodara grada. Jedan od eksponata je originalna sablja vojvode Stepe Stepanovića koju mu je predao Šukri-paša u Jedrenu (tada glavni grad Turske) prilikom predaje grada u Prvom balkanskom ratu 1913. godine.

Više od 4.000 predmeta nalazi se u etnološkom odeljenju ovog muzeja. Najviše predmeta poseduje zbirka narodne i gradske nošnje, zatim zbirke posuđa i zanata. Ovo odeljenje je veoma aktivno u organizovanju izložbi bilo samostalno, bilo u saradnji sa drugim kulturnim institucijama u državi.

Rimske terme

U vreme vladavine Rimljana, II i IV vek, na teritoriji grada Čačka bilo je veće naseljeno mesto, neki fragmenti se mogu videti u Narodnom muzeju.

Tokom kopanja temelja za stambenu zgradu 1970. godine otkriveni su ostaci kupatila koje su sagradili i koristili Rimljani.

Rimske terme u Čačku

Rimske terme u Čačku

Danas u centru grada mogu se posetiti ostaci rimskih termi i videti zanimljiv sistem podnog grejanja koji je korišćen za zagrevanje vode u bazenima.

Crkva Svetog Vaznesenja Hristovog, izgradio je Stracimir Zavidović (brat Stefana Nemanje) tada se zvala Moravski Gradac. Nalazi se u centru grada, renovirana je 2011. godine.

Spomenici

Spomenik Nadeždi Petrović u Čačku rad je vajara Ivana Meštrovića. Postavljen je 1955. godine i to je prvi spomenik u Srbiji podignut likovnom umetniku. Nadežda Petrović sa paletom i četkicom u ruci podseća sve da je umetnost veoma bitna za svaki narod.

Spomenici u Čačku posvećeni Nadeždi Petrović i vojvodi Stepi StepnovićSpomenik Stepi Stepanoviću nalazi se u centru grada i podignut je za života vojvode. Visok je 245 centimetara i predstavlja odlučnog vojvodu koji je u svojoj karijeri dosegao najviše visine. Ograda je urađena od topovskih granata.

Impresivna okolina Čačka

Okolina Čačka je veoma zanimljiva. Ovčarsko-kablarska klisura izuzetne lepote sa 10 manastira iz srednjeg veka, prelepim jezerom Međuvršje i meandrima Zapadne Morave priča je za sebe.

Nekoliko banja nalazi se u široj okolini Čačka: Ovčar banja, Atomska banja drugi naziv Gornja Trepča (najpoznatije sa lekovitom vodom jedinstvenom u Evropi) i manje poznata Slatinska banja. Sve su udaljene dvadesetak kilometara od grada.

Pored manastira u klisuri tu su i manastiri Vujan (iz 14. veka zadužbina familije ili porodice Lunjevac), Ježevica, Tamnava…

Čačak okružuju četiri planine sa visinom od oko 900 metara: Ovčar, Kablar, Vujan i Jelica.

Izložba ‘’Nadežda Petrović: bez boje’’

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U Narodnom muzeju u Beogradu, u Kabinetu grafike, u toku je izložba pod nazivom ‘’Nadežda Petrović: bez boje’’. Izloženo je 75 crteža, većina je u vlasništvu Narodnog muzeja, ostali su iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Galerije Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Slikarka Nadežda Petrović je crtež najviše koristila za skiciranje, brzo beleženje određenih ideja, događaja, pejzaža i kompozicija na papir. Po potezima olovke i bogatstvu crteža vidi se da je to radila brzo, često samo naznačavala ideje. Nije radila crteže koji su bili oblik umetnosti za sebe jer je više volela da se izražava bojom.

Čovek sa kapuljačom, crtež, Nadežda PetrovićUglavnom su malog formata, primer su dva crteža sa obale Dunava: ’’Tvrđava Ram’’ i ’’Golubac’’ na kojima je zabeležila jedno putovanje.

Zanimljivo je pogledati kako je Nadežda Petrović pre 120-130 godina za sebe beležila pojedine ideje. Nema boja pa je čudan osećaj prema ovoj vrsti dela. Jaka boja i oštar potez četkice nedostaju da upotpune ove radove tanane kao sveže ispletena paukova mreža.

Ova izložba je prilika da se kroz crtež sagleda jedan deo stvaranja velike slikarke – uočava se da je mnogo crteža nastalo energičnim potezima koji su karakteristični i za njen stil slikanja ali kod većine crteža ipak prevladavaju nežniji potezi olovkom koji su dali blaži izraz posebno kod pejzaža.

Nadežda Petrović, Izložba bez bojeNjeni crteži retko su se mogli videti jer većina crteža prikazanih na izložbi nikada nije izlagana. Crteži malih i manjih formata su kao beleške za neke nove slike ili samo ideje. Nije poznato da ih je realizovala kroz slike.

Stručnjaci su dali kratku analizu njenih crteža i rasporedili ih u tri grupe:

  • Skice i beleške
  • Studijski crteži iz školovanja u Beogradu i Minhenu
  • Crteži koji potvrđuju izvesnu zrelost u slikarskom izražavanju

Izložba je otvorena povodom 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović i trajaće do 10. decembra 2023. godine.

Nadežda Petrović crtežiPrethodne dve velike izložbe posvećene Nadeždinom stvaralaštvu koje su organizovane ove godine bile su u:

Narodnom muzeju – Izložba: ‘’Nadežda Petrović – Modernost i nacija’’ koja je trajala tri meseca. Bilo je predstavljeno celokupno slikarsko stvaralaštvo Nadežde Petrović dopunjeno sa manjim brojem fotografija. U oktobru biće otvorena u Umetničkoj galeriji ‘’Nadežda Petrović’’ u Čačku.

Etnografskom muzeju – Izložba ’’Nasleđe’’ – Etnografska kolekcija Nadežde Petrović koja je trajala do septembra (52 etnografska predmeta koje je Nadežda prikupila tokom svojih putovanja po Srbiji i okolnim zemljama u kojima su živeli Srbi).

Tozluci

Tozluci

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Na izložbi ’’Nasleđe’’ u Etnografskom muzeju izloženi su zanimljivi predmeti jarke narandžaste boje. Liče na čarape a nisu čarape, zovu se tozluci. Grejači za noge, od kolena do gležnja. Imaju praktičnu ulogu kada je hladno vreme. Ovaj par koji je izložen imao je i dekorativnu stranu, jake pozitivne boje sigurno su blistale u snegu.

Tozluci su muške narodne nošnje, retki su krajevi gde su izrađivani i za žene a gde jesu bili su drugačiji nego ovi za muškarce. Napravljeni su od sukna, čoje i gajtana (crvenih, žutih i crnih), i druga kombinacija boja gajtana: bela, žuta i crvena.

TozluciTalasaste linije u gornjem i srednjem delu predstavljaju poseban ukras ali i dinamiku. Zakopčavaju se u donjem delu a taj deo je iznutra obložen čojom.

Deo odeće koji se koristio u Srbiji u 19. veku. Ukrašavaju i štite noge od kolena do članaka. Sa jedne strane ukrašeni su šarama. Poznati su i pod imenom kamašne.

Na fotografiji su tozluci iz Severne Makedonije, sa početka 19. veka iz etnografske kolekcije slikarke Nadežde Petrović koja je prikazana na izložbi ’’Nasleđe’’ u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Pregača

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Pregača je deo narodne nošnje u Srbiji i u nekoliko drugih država na Balkanu. Uglavnom je bila tkana od vune, mali procenat se izrađivao od pamučnog platna. Pregača se nosila preko haljine opasivanjem i vezivanjem u struku. Ukrašavane su prilikom tkanja raznobojnim linijama i motivima ili su dodatno vezeni detalji. Često su sa strane dodavane crne rese od vunice ili čipka.

Pregača kao komad odeće bila je veoma praktična, služila je za zaštitu odeće ali je istovremeno imala i dekorativnu ulogu.

Prve izrađene pregače bile su pravougaonog oblika tkane pa preko ukrašavane vezenjem nitima bojene vune. Žene su imale pregače za svakodnevnu upotrebu i za svečane prilike. Pregačama koje su koristile svakodnevno prilikom tkanja dodavane su vodoravne šare od niti drugih boja.

Za svečane prilike tkane su od tanje vune a ponekad i dodavanjem pamuka. Rombovi i ornamenti sa pirotskih ćilima česti su ukrasi koji su tkanjem bili na pregačama. Vezenjem su se najčešće dodavali raznobojni cvetovi i drugi floralni motivi.

Pregače iz etno kolekcije Nadežde PetrovićU drugoj polovini 19. veka gradske žene počinju da nose pamučne kecelje ukrašene ornamentima u boji dok u selima žene nose ručno rađene pregače od vune. Sve više se koristi pliš za izradu kecelja jer je kao materijal pogodan za dodavanje ukrasa vezom i zlatovezom.

Sredinom 20. veka pregače se više ne nose masovno. Praktičnu ulogu pregače zamenila je kecelja koja se izrađivala od pamučnih i drugih materijala i najviše su je nosile domaćice.

Danas se kecelja, kao zaštitni predmet, koristi u mnogim zanimanjima kao deo uniforme (mesari, kelneri, kuvari, pekari, sobarice…). Nose je i muškarci i žene. Imaju savremeni dizajn i najčešće imaju štampan logo firme.

Na izložbi ’’Nasleđe – etnografska kolekcija Nadežde Petrović’’ nalazi se nekoliko izuzetno lepih pregača koje datiraju iz 19. veka. Većinom su to pregače koje je slikarka prikupila iz Srbije i Severne Makedonije. Fotografije su napravljene na ovoj izložbi.

Izlozba Nasledje u Etnografskom muzeju

Etnografska kolekcija Nadežde Petrović

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Izložba etnografskih predmeta iz kolekcije Nadežde Petrović u Etnografskom muzeju predstavlja uvid u još jednu oblast kojom se velika slikarka bavila. Početkom 20. veka tokom svojih putovanja kroz Srbiju i okolne zemlje (Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu…) prikupljala je ručno rađene odevne i ukrasne predmete. Poštovala je ručni rad samoukih žena, mnoge tekstilne predmete koje je videla svrstala je u primenjenu umetnost – narodnu umetnost.

Deo tih radova, tačnije 52, izloženi su u Etnografskom muzeju na izložbi pod nazivom ’’Nasleđe’’ koja je organizovana povodom 150 godina od rođenja slikarke.

Njene velike, već izbledele fotografije, prvo je što sam videla na ovoj izložbi. Podsetile su me na njeno stvaralaštvo u više oblasti – slikarstvo, fotografiju, pisanje…

Fotografije ateljea u Parizu (radni prostor vajara Ivana Meštrovića u kome je Nadežde Petrović slikala od 1910 – 1912. godine) i niz porodičnih fotografija koje je uradila slikarka deo su ove izložbe i dočaravaju dve velike Nadeždine ljubavi fotografiju i ručno rađene predmete narodne umetnosti.

Pariski atelje Nadežde Petrović 1910. godine ukrašen ručno radjenim predmetimaNa centralnom mestu na izložbi nalazi se fotografija iz pariskog ateljea. Na fotografiji se vide ručno rađeni dekorativni tekstilni predmeti: vezeni peškiri i stolnjaci, pregače, ćilimi… Tu je i suknja kojoj je dala ulogu ’’tapiserije na zidu’’.

Sa ponosom je predstavljala ručne radove gde god se kretala ili boravila u inostranstvu: Minhenu, Parizu, Rimu, Beču…

Nadežda Petrović je bila veliki poštovalac ručnih radova. Za mnoge od njih govorila je da čine narodnu umetnost. Živela je u vreme kada su se u evropskim gradovima organizovale izložbe radova od tekstila koje su uglavnom radile žene na selu koje su bile primorane da za sebe i ukućane izrađuju odeću od lana i vune. Kombinovale su ih sa drugim materijalima (svilom i pamukom) u zavisnosti od bogatstva porodice. Tkale su, plele, heklale, šile, vezle, izrađivale nakit…

Etnografska kolekcija Nadežde petrović na izložbi u Etnografskom muzeju u BeograduDevojačke spreme bile su prava riznica bogato ukrašenih haljina, prsluka, marama, peškira, čarapa… Spreme su rađene godinama – deo je bio namenjen za poklone članovima nove porodice i svatovima a deo je bio nevestina lična odeća.

Mnogi od tih primeraka bili su mala umetnička dela koja su kasnije prikupljana od strane kolekcionara u zemlji ali su prodavana i kupcima iz inostranstva.

Nadežde Petrović je ukazivala na opasnost da kupci iz inostranstva mogu odneti sve te vredne radove koji predstavljaju izraz i ’’dušu’’ naroda. Zato je i sama prikupljala ’’umetničke’’ primerke do kojih je došla.

Znala je i ukazivala da je važno da se predmeti koji se nalaze kod porodica u selima i koji su ručni rad moraju prikupljati i sačuvati za muzeje jer će u budućnosti oni biti primerci od kojih će se zasnivati tradicija naše zemlje.

Sada je deo etnografskih predmeta koje je prikupila izložen u muzeju baš kako je Nadežda želela.

Sa izložbe izdvajam haljine ukrašene vezom, nekoliko rukava sa ženskih haljina i košulja koji su ukrašeni vezom, mnogo nakita: pafte, minđuše, grivne, igla za kosu, ogrlice, narukvice, prstenje… Nadežda je izabrala i sačuvala najlepše do kojih je došla na terenu.

Pafte deo nakita iz etnografske kolekcije Nadežde PetrovićBoje su izražajne jake, pozitivne, one kroz izuzetno dobro urađen vez daju lepotu predmetima. Crvena, najčešće jarka bordo, žuta, narandžasta, ponegde roze, zelena, plava i crna…

Primerci sa kosovskim vezom izdvajaju se svojom lepotom i zaslužuju divljenje. Nadežda Petrović je posedovala haljinu od platna ukrašenu kosovskim vezom u kojoj je i fotografisana. Divila se vezovima koje su radile žene sa Kosova.

Na svojim slikama ostavila je zabeležene: pejzaže i predele, život na selu, portrete, seljanke u obavljanju raznih poslova… Kroz prikazivanje žena u obavljanju poslova u polju isticala je težak život i položaj žene na selu, zalagala se da obrazovanje bude ženama dostupnije…

Na njenim slikama žene su bile u nošnjama, na delovima se naslućuje bogatstvo šara, istaknuti su ukrašeni delovi, ali nisu jasne linije već je sve predstavila blagim konturama ornamenata.

Fotografija Nadežde Petrović u narodnoj nošnji iručno rađeni haljina i jelekZašto je svoju kolekciju etnografskih predmeta ponela u Pariz?

Pripremajući se za odlazak u ’’grad umetnosti’’ na usavršavanje znala je da su jugoslovenski umetnici planirali da naprave izložbu na kojoj bi pored njihovih slika bili izloženi i ručni radovi – ćilimi, narodne nošnje, čipke… Planirala je da pored svojih slika izloži i ručne radove iz etnografske kolekcije. Želela je da svetu pokaže prelepe ručne radove. Na žalost, nije realizovala tu ideju.

Pored toga deo predmeta ponela je kao materijal za studije o narodnim vezovima koje je nameravala da radi tokom boravka u Parizu.

Svi etnografski predmeti koji su bili u ateljeu kao i njene slike i crteži ostali su u Parizu (ostavila ih je jer je nameravala da se vrati). Pariz je napustila i vratila se u Beograd zbog loše materijalne situacije.

Zbog ratova koji su se desili u Pariz se nikada nije vratila, svi njeni predmeti vraćeni su u Beograd tek 1919. godine kada ih je Ministarstvo prosvete otkupilo od njenih naslednika.

Izložbu u Lionu 1917. godine ’’Srpska umetnost i domaća radinost ’’ organizovala je Srpska trgovačka komora sa ciljem da preko izložbe svet podseti da je u Srbiji ratno stanje i da je njena teritorija okupirana. Na izložbi su bile tri Nadeždine slike (bilo je to prvo izlaganje slika nakon njene smrti) i cela kolekcija etnografskih predmeta (prvi i jedini put predstavljena u svetu).

Sa izložbe ''Nasleđe'', kolekcije etnografskih predmeta Nadežde Petrović, u Etnografskom muzejuKod nas deo kolekcije iz pariskog ateljea prikazan je 2021. godine na izložbi ’’Zlatnom rukom i srebrnim srpom’’ u Umetničkoj galeriji ’’Nadežda Petrović’’ u Čačku.

Prikupljanjem tekstilnih predmeta i njihovim pokazivanjem u inostranstvu ponosno je predstavljala svoj narod i isticala lepotu narodne umetnosti.

Izložba će trajati do 01. septembra 2023. godine.

Čačak grad kulture za 2023

Čačak – grad kulture za 2023

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Projekat za izbor gradova kulture za svaku godinu u Srbiji inspirisan je manifestacijom Evropska prestonica kulture i to u godini kada je Novi Sad poneo ovu titulu.

Izložba ‘Kolekcija kao ogledalo’’ u Umetničkoj galeriji ‘’Nadežda Petrović’’ otvorena je 02. februara 2023. godine i označila je početak projekta ‘’Čačak – Nacionalna prestonica kulture 2023. godine’’. Izložbu je pripremila galerija Matice srpske iz Novog Sada. Zvanično otvaranje Projekta održano je 21. marta.

Za 2023. godinu Čačak je izabran za grad kulture u Srbiji. Izborom gradova na godišnjem nivou veoma je značajno za svaki grad i okrug jer je to prilika da se pažljivije sagleda situacija u kulturi u tim mestima, da se planski ulaže u određene institucije i da se izaberu i prikažu programi koji će imati dobrobit za sve. Posebno bi trebalo da bude namenjen lokalnom stanovništvu da mu se ponudi više kulturnih sadržaja iz različitih oblasti umetnosti.

Umetnost pribliziti naroduMoto Čačka kao, programa grada kulture je ‘’Čačanska rodna’’ – to je naziv šljive po kome je ovaj kraj prepoznatljiv. Moja prva reakcija bila je: Kakve veze šljiva ima sa kulturom i gde zaboraviše veliku slikarku Nadeždu Petrović koja je rođena u ovom gradu?

Takva pitanja prošla su mi kroz glavu kada sam čula ovaj slogan. Bila sam razočarana što moto nije vezan za stvaralaštvo Nadežde Petrović s obzirom da je ove godine 150 godina od rođenja slikarke a rođena je baš ovde u Čačku.

Organizatori su najavili da je Čačak u pripremama za ovu godinu razvijao nove projekte koje će pod temom ‘’Čačanska rodna’’ prikazati publici u toku 2023. godine. Naziv projekta ima jasnu asocijaciju na rakiju šljivovicu. Sigurna sam da će se većina zapitati: Kakve veze rakija ima sa kulturom? Pa opet isto pitanje: Kakve veze sa kulturom ima rakija?

Ima. Tokom 2022. godine rakija šljivovica je upisana u Uneskov registar na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Čačanska rodna je vrsta šljive koja je specifična za ovaj kraj. Ceo proces od sadnje stabla šljive do obrade plodova koji se peku u kazanu i proizvodi rakija je jedinstven. Pečenje rakije je svrstano u stare zanate. Tako je čačanska rodna postala deo kulture.

Nadezda Petrovic, CacakČačak tokom 2023. godine obeležava dva velika jubileja: 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović (rođena u ovom gradu) i 60 godina trajanja manifestacije ‘’Disovo proleće’’. Tokom godine biće organizovano više od 400 različitih kulturnih događaja: književne večeri, pozorišne predstave, likovne izložbe, koncerti, filmovi, tradicionalne kulturne manifestacije…

Izborom Čačka za grad kulture sigurno bi bila zadovoljna velika slikarka Nadežda Petrović. To je njen rodni grad koji je prvi u Srbiji sa ovom titulom koja bi trebalo da u budućnosti u Srbiji doprinese većem ulaganju u kulturu u lokalnim sredinama i da se publici ponude kvalitetniji sadržaji širom Srbije. Nadežda Petrović zalagala se u svoje vreme da umetnost i kulturu treba odneti u narod, približiti je svakom stanovniku Srbije a ne da ona bude dostupna samo u većim gradovima.

Katalog, Modernost i nacija, Nadežda Petrović

Portreti i pejzaži – povezana energija ljudi i prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U oktobru 2023 godine biće punih 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović. Celokupan njen rad i danas može da služi za primer umetnicama i svim ženama. Njena energičnost i maksimalno ulaganje sebe u svakom polju delovanja učinila je velikom ženom – heroinom svog doba.

Svestranost, energičnost i upornost

Bavila se: slikanjem kao primarnom delatnošću, fotografijom – umetničkom i dokumentarnom, pisanjem likovnih kritika i prikaza izložbi u novinama, organizovanjem i realizacijom Prve umetničke kolonije na Balkanu, pedagoškim radom, organizovanjem likovnih izložbi…

Bila je jedan od osnivača i prvi sekretar humanitarne organizacije Kolo srpskih sestara kroz koju se zalagala za oslobađanje porobljenih Srba od Turaka u Makedoniji, Srba u Vojvodini i kasnije u Bosni i Hercegovini nakon njene aneksije od strane Austrougarske. U Makedoniju je lično nosila prikupljenu humanitarnu pomoć.

Njenu ličnost krasila je velika ljubav prema otadžbini i svu svoju snagu kao dobrovoljna bolničarka uložila je u negovanje ranjenika tokom tri rata (dva balkanska i u Prvom svetskom ratu).

Nadežda Petrović, Modernost i nacijaVelika slikarka Nadežda Petrović odlazila je u sela i varoši u Srbiji i na terenu slikala motive koji bi joj se dopali. Najviše je uradila portreta običnih ljudi: Devojče iz Sićeva, Porečani, Prizrenka (Ciganka), Ciganka sa belom maramom, Dve seljanke sa obramicom, Domaćin (Seljak), Žena sa detetom…

Slikala je običaje i način života na selu, posebno žene – kako rade u polju, nose vodu sa obramicama, odmaraju se nakon teškog rada… Prikazivala je ljude onakvim kakvi oni jesu u stvarnosti bez dodatnog ulepšavanja. Dokumentovala je život u selima tadašnje Srbije koja je imala oko četiri miliona stanovnika.

150 godina od rođenja – Izložba u Narodnom muzeju u Beogradu

102 dela Nadežde Petrović na jednom mestu

Neka od njih prvi put vidim kao što su: Ostrvo ljubavi, More, Jezero u Bulonjskoj šumi, Žetva, Valjevska bolnica, Prizren, Vezirov most, Portret žene u zelenom, Stablo u šumi, Pogreb u Sićevu…

Nadežda Petrović, PortretiPored njih niže se nekoliko desetina već viđenih i poznatih slika. Svaka za sebe ili u grupama šalju posebnu poruku. Najviše je radila portrete i pejzaže. Portreti iskazuju svaku osobu na poseban način i to sve do Autoportreta na kome je autorka i sebe prikazala na specifičan način.

Pejzaži su vatreni, izražajni, bogati plamtećim bojama koje izazivaju veliku dinamiku. Pozivaju na pokret, na odlazak u prirodu radi ličnog doživljaja njene lepote.

Nekoliko aktova su samo dokaz da je slikarka tokom studija ispratila sve obavezne teme. Nije se njima kasnije nešto posebno bavila.

Izloženo je i nekoliko skica koje bi verovatno postale slike da su sve okolnosti bile drugačije. Deo skica je vezan za Kosovski ciklus koji je Nadežda Petrović nameravala da radi.

Poseban deo su slike koje su nastale tokom ratova u kojima je slikarka učestvovala kao dobrovoljna bolničarka. Najviše se ističu: Vezirov most, Valjevska bolnica i Crveni božuri (Gračanica).

Deo slika predstavljenih na izložbi nastale su tokom njenog studijskog putovanja i boravka u Parizu 1910. godine na kojima dominira zelena boja.

Nadežda Petrović, Vatreni pejzažiSlike i fotografije članova porodice su posebno, nežne, drugačije, prisnije, svetlijih tonova…

Na izložbi je prikazano desetak fotografija koje je snimila Nadežda Petrović. Najviše je uradila fotografija članova njene porodice koje su bile namenjene za privatnu upotrebu.

Izdvajaju se fotografije iz 1907. godine na kojima su njene sestre Anđa i Jela pod jabukom. Pretpostavlja se da je slikarka radila ove fotografije inspirisana divnom slikom iz 1883. ’’Pod jabukom’’ koju je naslikao Đorđe Krstić, njen učitelj slikanja.

U sferi fotografije Nadežda Petrović je dala svoj najveći doprinos snimanjem određenih scena i predela tokom Balkanskog rata 1913. godine. Specifičnost njenih ratnih fotografija je u tome što su one istovremeno dokumentarne i umetničke. Kao i na njenim slikama jasno je izražen subjektivni doživljaj autorke.

Hronološki prikaz

Izuzetno lepo prikazana je hronologija događaja u njenom životu, od rođenja u Čačku do smrti u Valjevu. Posebno mi se dopada što su dati i važni podaci za određenu godinu a koji nisu vezani za Nadeždu Petrović već za opšte uslove života u to vreme.

Izložba Modernost i nacija, Nadežda PetrovićJedan takav podatak za 1882. godinu je: ’’Zakonom o osnovnim školama uvedeno je obavezno osnovno školovanje za svu mušku i žensku decu.’’

Za 1900. godinu navedena je zanimljivost: ’’Diplomirala je Jelisaveta Načić prva žena arhitekta u Srbiji.’’

Ili za istu godinu: ’’Beograd ima 69.780 stanovnika, a u Srbiji je 92,64% nepismenih žena’’.

Izložba će trajati do 15. aprila 2023. godine.

Izdvojeno: priče o četiri veličanstvene žene iz oblasti umetnosti

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Izdvojene priče o četiri izuzetne žene iz sveta likovne umetnosti o kojima sam pisala na blogu tokom 2022. godine. Izborom tema, tehnika i načina njihovog prikazivanja poslale su različite poruke. Njihova borba i istrajavanje na putu stvaralaštva može da bude inspiracija za sve žene koje se bave kreativnim radom.

Nadežda Petrović

Talentovana i obrazovana slikarka koja je kroz život koračala samopouzdano. Školovala se u Beogradu i Minhenu, usavršavala se u Parizu, išla na studijska putovanja po evropskim gradovima. Mnogo je putovala i slikala, borila se za veću dostupnost obrazovanja ženama… Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara, prikupljala je humanitarnu pomoć i lično nosila na teren.

Autoportret, Nadežda PetrovićOrganizovala je Prvu umetničku koloniju u Srbiji i na Balkanu u mestu Sićevo kod Niša. Bila je umetnica koja je donela moderno slikarstvo u Srbiju. Njeni savremenici nisu shvatili tu umetnost i stalno su kritikovali njene slike i njen rad ali ona je imala svoju viziju i nastavila je da stvara u istom maniru.

Skupljala je etnografske predmete i veoma cenila ručne radove žena. Slikala je žene u narodnim nošnjama i u svakodnevnom životu.

Bila je dobrovoljna bolničarka u dva balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. Tokom ratova nije prestala da slika nego je svaki slobodan trenutak koristila za odlazak u prirodu da slika ili da fotografiše.

Prethodno objavljen članak: Nadežda Petrović – umetnost i tradicija su najbolje niti za povezivanje naroda

Zora Petrović

Započela je karijeru kao profesorka crtanja i više od trideset godina bavila se pedagoškim radom. Uz posao neprestano je slikala u svom ateljeu. Slikala je žene sa sela u narodnim nošnjama ili u svakodnevnom radu.

Kroz slikanje izvornih motiva na nošnjama dala je svoj doprinos očuvanju tradicije. Prezentovala nam je lepotu narodnih nošnji ali i određenih izvornih vezenih motiva na njima.

Mrtva priroda, Zora PetrovićBila je jedna od umetica koja je slikala ženski akt bez ulepšavanja ističući da želi da prikaže realnost a ne da je ulepšava.

Prethodno objavljen članak: Zora Petrović – četkicom do istine

Milica Zorić

Milica Zorić je izabrala tapiseriju kao način izražavanja i kroz nju obradila istorijske i mitološke teme. Tapiserije je oblikovala od već obojenih i tkanih tekstilnih komada velikih dimenzija. Na tako formirane površine dodavala je izvezene narodne motive ili ih je sama vezla.

Kada je ona radila tapiserije sredinom 20. veka tapiserija nije bila deo umetnosti. Bez obzira na to Milica Zorić je sav svoj rad posvetila izradi radova u ovom mediju. Kroz teme koje je birala ukazivala je na značaj očuvanja tradicije, na istorijske i narodne motive…

Milica Zorić, detalj sa tapiserijeKroz svoj rad povezala je tkanje i vez dve najrasprostranjenije veštine ručnog rada. Njihovim kombinovanjem stvorila je svoj umetnički izraz – tapiseriju koju je radila na drugačiji način.

Prethodno objavljen članak: Milica Zorić – tapiserije sa motivima iz mitologije

Olga Jevrić

Izborom drugačijeg materijala za svoje skulpture umetnica se okrenula apstraktnoj formi skulptura. Šipke od gvožđa postale su deo skulptura po kojima su postale prepoznatljive. Učinile su ravnotežu skulptura veoma dinamičnom.

Skulptura, Olga Jevrić‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje…’’, govorila je umetnica. Sugerisla nam je da njenim skulpturama dajemo svoje tumačenje, pronalazimo asocijacije i inspiraciju…

Od 1974. godine Olga Jevrić je prva i jedina žena vajar član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Prethodno objavljen članak: Olga Jevrić – 100 godina od rođenja izuzetne vajarke

 

Nadezda Petrovic je skupljala etnografske predmete

Nadežda Petrović – umetnost i tradicija su najbolje niti za povezivanje naroda

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Nadežda Petrović – slikarka velike energije

Izuzetno hrabra i odlučna, obrazovana i talentovana koračala je brzo kroz život, stigla je na mnoga mesta i postigla besmrtnost. Obrazovala se i školovala u inostranstvu a zatim se vratila u Srbiju da podeli svoje znanje sa drugima i prenese ga svojim učenicama.

Borila se na više frontova – neshvaćena je, stalno kritikovana ali je ona kao munja išlanapred i dalje. Kao da je radila sve više što je okolina više kritikovala. Bila je sigurna u sebe, u svoje slike i svoje znanje neumorno je radila i doprinosila okolini, društvu, državi…

Borila se za poboljšanje uslova života za žene. Tada je većina žena bila nepismena, nisu imale mogućnosti da se obrazuju… Nadežda se borila da im se omogući obrazovanje i da se otvori više škola za devojke, kao i Savka Subotić.

Put slikarstva

Nadežda Petrović rođena je u Čačku 1873. godine. Završila je Višu žensku školu u Beogradu (1891) i položila ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama. Paralelno sa školovanjem odlazila je na privatne časove crtanja kod slikara Đorđa Krstića.

Iz njegovog ateljea prešla je u školu slikarstva slovačkog slikara i pedagoga Kirila Kutlika gde je bila prva učenica ženskog odeljenja. Napomena: U vreme kada se Nadežda školovala (19 vek) u školama su bila posebna odeljenja za devojčice i dečake. Školovanje je bilo dostupno samo bogatijoj deci a većina stanovništva je bila nepismena.

Nakon diplomiranja na Višoj ženskoj školi (1893) na istoj se zaposlila kao učiteljica crtanja.

Slikar Đorđe Krstić je prepoznao njen talenat i ohrabrio je da ode u Minhen na usavršavanje u slikarstvu. Zašto u Minhen? U to vreme Minhen je bio centar moderne umetnosti u koji su dolazili umetnici: slikari, vajari, primenjeni umetnici…

U Minhen odlazi 1898. godine i upisuje se u privatnu školu slovenačkog slikara i pedagoga Antona Ažbea koji je koristio moderne metode u nastavi. Podržavao je talenat i slobodan duh kod svojih studenata.

Kasnije radi u ateljeima Julija Ekstera (časove slikarstva držao je u prirodi) i Angela Jankea gde postaje bliska izrazu nemačkog ekspesionizma. Tokom boravka u Minhenu od četiri godine naučila je nemački, francuski i ruski jezik, putovala po Evropi, bavila se fotografijom, posećivala izložbe i mnogo slikala bavarske predele. Najpoznatija slika koju je naslikala u Minhenu je ’’Bavarac sa šeširom’’.

''Pompeja'', Nadežda Petrović

”Pompeja”, Nadežda Petrović

Prvu samostalnu izložbu imala je 1900. godine u Velikoj školi u Beogradu (tada je bila student u Minhenu). Kritike su bile negativne ali nisu posebno uticale na nju jer je bila sigurna u svoj put kojim se kretala u slikarstvu. Znala je da je na izložbi predstavila nešto novo i da za prihvatanja tih novina treba edukovati publiku. Za to je trebalo vreme.

Pre odlaska u Minhen donela je veliku odluku, da raskine veridbu sa verenikom jer je njegova majka od njenih roditelja tražila veliki miraz. Bila je povređena takvim zahtevom. Iz Minhena majci je napisala jaku rečenicu: ’’Ja hoću da sam slikar, a ne žena, žena ima dosta… ako mi zaista želiš sreću, onda ćeš i ti od mene očekivati samo da budem slikar, a ne udavača.’’ Do kraja je ostala verna svojoj odluci.

Kolo srpskih sestara – Nadežda Petrović je jedna od osnivača

Nakon četiri godine boravka u Minhenu vraća se u Srbiju 1902. godine. Ponovo radi kao nastavnica crtanja u Višoj ženskoj školi, nastavlja da mnogo slika, piše tekstove o izložbama i događajima u kulturi, počinje da se bavi humanitarnim radom. Postala je članica patriotskog društva Narodna odbrana čiji je cilj bio pomoć srpskom narodu na teritorijama koje su bile pod turskom vlašću.

Nadežda Petrović iznela je ideju o osnivanju Kola srpskih sestara koje je osnovano u avgustu 1903. godine. Prilikom osnivanja bilo je prisutno više hiljada žena a Nadežda je održala govor. Za prvu predsednicu izabrana je Savka Subotić a Nadežda je izabrana da obavlja posao sekretara društva.

Kolo srpskih sestara je ženska humanitarna organizacija koja je za cilj imala prikupljanje i podelu humanitarne pomoći ugroženom srpskom narodu u Makedoniji (Staroj Srbiji) nakon Ilindenskog ustanka. Lično je odnela i podelila pomoć.

Ime ovog udruženja dao je Branislav Nušić. Vremenom organizacija se širila, postajala brojnija, širila oblasti delovanja i bila veoma značajna tokom ratova. Kolo srpskih sestara, Nadeždina ideja i vizija postoje i danas.

Organizovala je Prvu jugoslovensku umetničku koloniju u Sićevu

Veoma je aktivna 1904. godine:

  • učestvuje u osnivanju Društva srpskih umetnika ’’Lada’’,
  • učestvuje u organizaciji Prve jugoslovenske umetničke izložbe, na izložbi je predstavila sliku ’’Žetva’’, (na kraju je za angažovanje odlikovana ordenom Svetog Save IV stepena),
  • radi kao nastavnica crtanja,
  • izlaže na izložbama,
  • piše likovne kritike…

Uporedo sa svim ovim aktivnostima bavi se osnivanjem Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu (kod Niša). Kolonija je održana 1905. godine i karakteristična je po tome da se zahtevao rad umetnika u prirodi, van ateljea. Bila je zagovornik većeg povezivanja jugoslovenskih umetnika a na izložbi su učestvovali i umetnici iz Hrvatske i Slovenije.

Nadežda Petrović je 1907. godine u Narodnom muzeju u Beogradu organizovala izložbu radova sa ove kolonije, počasni gost na izložbi bio je kralj Petar I Karađorđević.

Kolonija je imala prekid zbog ratova, ali je obnovljena i dalje traje. Od 21. do 27. juna 2021. godine, zbog korona virusa, na Likovnoj koloniji ’’Sićevo’’ stvarali su samo umetnici iz Srbije i Republike Srpske.

Velika energija i upornost

Nadezda Petrovic

Nadežda Petrović, fotografija je javno vlasništvo, preuzeta sa https://sr.wikipedia.org

Od 1904. – 1910. godine pored svih poslova koje je imala mnogo je slikala i učestvovala na mnogobrojnim izložbama. Učestvuje u osnivanju Srpskog umetničkog udruženja. U ovom periodu nastala njena značajna dela: ’’Resnik’’, ’’Autoportret’’, ’’Žena sa crvenim šalom, ’’’’Sićevačka klisura’’, Dereglije na Savi, ’’Žena sa suncobranom’’…

Najviše je volela da slika pejzaže i ljude. Jaka crvena boja dominira na većini njenih slika. U njoj prepoznajem energiju koju je Nadežda posedovala.

Obrazovanjem, znanjem i upornošću, velikom energijom išla je napred, bila ispred svog vremena, u Srbiju donosila novine i drugačije izraze u slikarstvu i nije se osvrtala na stalne kritike. Radila je još više i znala da će jednog dana njeno slikarstvo biti priznato.

Reagovala je i na polju društvenog rada. Oduvek se zalagala se za ujedinjenje Južnih Slovena a povodom aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine u Beogradu organizuje miting žena i drži ’’vatren’’ govor sa balkona Narodnog pozorišta.

Bila je predana ideji povezivanja južnoslovenskih naroda preko slikarstva. Verovala je da su umetnost i tradicija najbolje niti za povezivanje naroda.

Odluku da ode u Pariz  na usavršavanje donela je nakon posete izložbi Anrija Matisa u Minhenu 1909. godine. U njegovim delima videla je nešto novo i želela je i dalje da se usavršava. U Srbiji se izborila za državnu stipendiju i 1910. godine otišla je u Pariz. U Parizu je mnogo slikala, posećivala izložbe i ateljee umetnika, putovala…

Sa dve slike iste godine u Parizu primljena je na izložbu Jesenji salon na kome su izlagali i drugi veliki umetnici Matis, Kandinski, Pikaso… Bilo je to veliko priznanje za njeno slikarstvo.

Nakon godinu dana boravak u Parizu prekida zbog očeve smrti i vraća se u Srbiju. Nastavila je da radi u školi a 1912. godine u Beogradu, u svojoj kući, otvara slikarsku školu.

Slike koje je izlagala u Parizu izlaže i na IV jugoslovenskoj izložbi u Beogradu 1912. godine gde su je dočekale negativne kritike. Slikala je na novi, za to vreme drugačiji način koji kritika i publika nisu prihvatali. U tom trenutku publika u Beogradu nije bila spremna za njen novi izraz jer je Nadežda bila daleko ispred njih. Te slike koje su tada negativno ocenjene danas su priznate kao velika dela.

U Beogradu je o svom slikarstvu čula i čitala samo negativne kritike ali nisu je mnogo ometale u njenom radu jer je znala da je na pravom putu i da za novine treba vremena da ih publika prihvati. Koliko je samo trebalo imati energije za takav stav i nastaviti dalje.

Uporno je na izložbe iznosila slike koje su bile naprednije, uporno se borila da to ’’novo’’ zaživi i bude prihvaćeno u Srbiji iako je primala samo kritike a ne i reči ohrabrenja. Tu se vidi njena velika lična snaga, velika energija i samopouzdanje.

Nadežda je govorila: ’’Savremenicima su svagda novatori smešni i ludi, logično je i pojmljivo, jer se oni svojim intelektom, individualnošću sa kojom posmatraju ljude, prirodu i sve njene pojave, izdvajaju iz svoje sredine; oni i jesu tu da unose ispravke sa novim akordima…’’

Poštovala je narodno stvaralaštvo

Nadežda Petrović cenila je ručne radove. Skupljala je etnografske predmete od 1903. do 1910. godine tokom svojih putovanja u krajeve gde je živeo srpski narod. Kada je krenula na studijsko putovanje u Pariz 1910. godine ove predmete je ponela sa sobom da bi ih pokazala u Francuskoj. Bila je to kolekcija od 125 predmeta.

Na izložbi ‘’Zlatnom rukom i srebrnim srpom: Etnografski predmeti pariskog ateljea Nadežde Petrović’’ u Umetničkoj galeriji ‘’Nadežda Petrović’’ u Čačku u novembru 2021. godine prikazan je deo predmeta iz ove kolekcije i Nadeždine slike sa temom iz etnografije.

Dobrovoljna bolničarka u tri rata

U Balkanskim ratovima (prvom i drugom) i u Prvom svetskom ratu učestvuje kao dobrovoljna bolničarka. Požrtvovano je brinula o ranjenicima i do kraja nije želela da se skloni sa ove pozicije iako je mogla. Ni tokom ratova nije prestala da slika već je četkice i boje uzimala u pauzama ratnih dejstava. Nadežda Petrović bila je na dužnosti ratne bolničarke sve do smrti. Umrla 3. aprila 1915. godine u Vojnoj bolnici u Valjevu.

Poštovanje lika i dela Nadežde Petrović

Lik Nadezde Petrovic na novcanica od 200 dinaraDela Nadežde Petrović vrednovana su na pravi način tek nakon njene smrti. Tek tada priznata je kao predvodnica srpske moderne umetnosti početkom 20. veka i da je njeno slikarstvo uvelo novine u srpskoj umetnosti. Naslikala je oko 300 slika a slikala je samo 15 godina. Njena požrtvovana borba za spasavanje ranjenika na frontu učinila je velikim herojem. Obe borbe, za priznanje njenog slikarstva i spasavanje ranjenika, vodila je srcem sa mnogo energije.

Nadeždi Petrović, velikoj slikarki, podignuti su spomenici u:

  1. Čačku, njenom rodnom gradu, 1955. godine; Autor biste je vajar Ivan Meštrović;
  2. Beogradu, Pionirski park (1989); Autor Angelina Gatalica, poklon grada Aranđelovca povodom IX samita nesvrstanih zemalja;
  3. Novom Sadu, ispred Spomen-zbirke Pavla beljanskog; Autor Mihajlo Tomić;
  4. Nišu, na Nišavskom keju;
  5. Sićevu (bista ispred kuće u kojoj je stvarala i koja je pretvorena u muzej i stalni izložbeni paviljon za dela učesnika Sićevačke kolonije).

Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića nalazi se u Beogradu. Njihova sestra Ljubica Luković 1975. godine poklonila je ovaj muzej Narodnom muzeju. U njemu se nalaze umetnička dela koja su pripadala porodici Petrović (Nadeždine slike i skice, Rastkovi rukopisi… i dela drugih umetnika Pikasa, Modiljanija, Koktoa… Čeka se renoviranje kuće u kojoj je bio otvoren spomen muzej.

‘’Memorijal Nadežde Petrović’’ je još jedan spomenik, osnovan je 1960. godine u znak sećanja na velika dela slikarke. To je jedna od najznačajnijih manifestacija koja omogućava mladim umetnicima da se povežu i pokažu novine u svom likovnom stvaralaštvu.

Umetnička galerija ‘’Nadežda Petrović’’ u Čačku osnovana je 1961. godine. Od osnivanja Galerija, svake druge godine, organizuje likovnu manifestaciju ‘’Memorijal Nadežde Petrović’’. Galerija je mesto gde se izlažu dela savremenog slikarstva.

Boigrafija Nadezde Petrovic‘’Jedan mogući život’’ naziv je romana Ivanke Kosanić koji je biografija velike slikarke Nadežde Petrović. Radnja romana se odvija korz Nadeždina sećanja događaja iz života dok leži u bolnici nekoliko dana pred smrt.

Citati iz knjige:

‘’Za mene je to – rekla je Nadežda – uvek bio izazov: da se na portretima koje slikam vidi ono po čemu će se ti ljudi pamtiti. Ono iza i ispod providnosti same spoljašnjosti.’’

”…Pojavilo se i ono njeno pitanje o moći boja, o snazi likovne umetnosti: mogu li se i zvukovi, može li se i muzika preneti, oživeti na platnu? Ona je u takvim pitanjima (i kasnije pokušajima kada je tragala) uživala, ona su bila večiti novi izvor nekih stvaralačkih sladostrašća, onog osećanja da čovek postaje pravi stvaralac samo ako se tome preda do kraja.”

Newer Posts
Older Posts