Ovo nije klasičan putopis, nego kada otputujem u mesto koje izaberem stavim akcenat na ono što me najviše dodirnulo, ono što me oduševilo u tom mestu. Sa Vršcom je izuzetak jer je najmanje pet tačaka koje mogu istovremeno zauzeti prvo mesto. Inače, u Vršac sam stigla tragajući za nitima svile.
Boje i fasade
Vatromet boja na fasadama najvažnijih gradskih objekata i starih prizemnih kuća pravi je doček. Narandžasta, roze, jarko roze, bordo, žuta, plava, plavo-ljubičasta, zelena… Samo se smenjuju. Fasade se masovno obnavljaju i plene svojim izražajnim koloritom. Osvojile su me i one su broj jedan doživljaj Vršca. Za umetnike raj i lepota, za život uživanje.
Jarkih boja, duž ulice nanizane prizemne kuće, privlače pažnju prolaznika, teraju vas da zastanete, da ih detaljnije pogledate i da im se divite. Morate da im se divite jer većina fasada na kućama, na delu koji izlazi na ulicu, jesu prava umetnost koju dopunjuju drugi arhitektonski elementi i detalji. Jedni od njih jesu raskošne kapije, upadljivi okrugli prozori na krovovima kuća, zatim kibic pendžeri, mnogo ornamenata… Kapije, drvene ili metalne, najbolje dopunjuju fasade.
Neobični prozori koji vam otimaju pogled
Kibic pendžeri zaustavljaju dah. Veliki ili mali, ispupčeni, istureni manje ili više… Čine arhitekturu zgrada izuzetnom, jedinstvenom. U prošlosti su bili pokazatelji ’’bogatstva’’ vlasnika kuće. Obnavljaju se kao i fasade, farbaju raznim bojama i ostaju da traju kao nešto posebno. Daju jedinstven šarm ovom gradu i čine ga očaravajućim.
Na dužim, većim kućama uglavnom su dva, jedan na početku kuće, pa idu obični prozori i na kraju opet kibic pendžer. Na kraćim, manjim kućama je najčešće samo jedan. Mnogo ih je i kao dokazi stoje na kućama i vraćaju misli u prošla vremena. U vreme kada su bili važni za pogled na ulicu i dešavanja u njoj, kada su kroz njih krišom razmenjivani pogledi između mladih ili kratki razgovori starijih…
Kapije koje zaustavljaju posmatrača
Zaustavljam se i divim toj lepoti, toj raskošnoj lepoti kuća u nizu. Svaka fasada sa spoljne strane je umetnost za sebe. A tek kapije! One su me tek osvojile, ne puštaju me da prođem pored njih tek tako. Zastanem i posmatram ih, svaka je sa posebnom dekoracijom. Prelepe su i inspirativne. Predstavljaju lepotu ručnog rada u drvetu. Skoro da mogu da vidim majstora kako radi i njegovu posvećenost svakom detalju.
Najčešće su kapije iz tri dela kroz koje se ulazi u unutrašnje dvorište a iz njega se ulazi u kuću. U dvorištu ima još zgrada koje su nevidljive sa ulice dok se kapija ne otvori. Kapije su raznih boja, najčešće u boji koja je u skladu sa bojom fasade. Drvene kapije, a njih je najviše, bogate su rezbarijama i većina je, za mene, pravo umetničko delo. Metalnih je manje ali su i one bogato ukrašene.
Centar svakog grada je najsređeniji i najbogatiji ali uvek volim da prošetam i dalje od centra je ne čini samo centar grada jedno mesto. Izvan centra postoji mnogo lepih kuća i kapija iako je jasno da se ekonomske mogućnosti stanovnika smanjuju kako odlazim ka periferiji grada.
Vršac je grad prepun istorije sa mnoštvom očuvanih raskošnih zgrada. Mnogo zanimljivih objekata me ”dodirnulo”, jednom rečju grad me očarao raskošnom arhitekturom i bojama.
Sledeća priča je o značajnim objektima u Vršcu: Vršac: grad raskošne arhitekture i boja (II deo)