Kalvarice

Pogled sa platoa kule Gardoš prema Dunavu oplemenjuje dušu. Prostranstvo vode i moć Dunava šire energiju koja se razliva okolo. Sedim na ostacima kamenog zida, posmatram Dunav i čini mi se da se uopšte ne kreće nego leluja ispred mene. Prolazi kao vreme sporo ali stalno. Mami me da siđem dole na obalu i da ga dodirnem.

Krovovi kuća i tornjevi dve crkve prostiru se ispod Gardoša prema Dunavu. Dimnjaci malo narušavaju monotoniju kao i crkveni tornjevi koji sijaju i jasno dominiraju iznad svih. Silazim niz stepenice ka krovovima kuća. Dočekiju me ulice popločane kaldrmom ali lepo uređene.

Odišu nekim poznatim pejzažom, na trenutak uske uličice podsećaju me kao da sam u nekom gradiću na moru. Spuštam se niz brdo ka Dunavu i kao da sam u nekom drugom vremenu. Još je rano i grad spava, poneki prolaznik žuri ka obali reke.

Pored Dunava vazduh drugačije miriše. Čamci vezani ljuljuškaju se na talasima reke. Silazim do vode i dodirujem je, hladna je. Prostranstvo je prada mnom, prostranstvo reke i vode koja stalno odlazi.

Gardoš

Pogled na moćni Dunav sa Gardoša omogućava uživanje u njegovoj prostranosti.

Gardoš je uzvišenje na kome se nalazi kula i prava je prirodna osmatračnica koju su iskoristili svi narodi koji su bili ovde naseljeni. Tu je nastao Zemun. Pogled u širinu i jasno osmatranje okoline bilo je praktično u prošlosti zbog zaštite naselja od neprijatelja. Danas je to pogled za uživanje u lepoti Dunava koji dominira.

Na vrhu brda Gardoš Mađari su 1896. godine, na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja, izgradili Milenijumsku kulu. Razlog gradnje kule, visoke 36 metara, je obeležavanje 1000 godina njihovog boravka u Panonskoj niziji.

Podignuta kao simbol na južnoj granici njihove teritorije. To je građevina koja se mogla videti iz daljine ali istovremeno i tačka sa koje se osmatrala šira okolina. Izgradili su nekoliko takvih kula na svojim granicama ali kula na Gardošu je jedina koja je sačuvana izvan Budimpešte.

Prvo ime bilo je Milenijumska kula, zatim su je stanovnici nazvali kula Sibinjanin Janka. (Janoš Hunjadi odnosno Janko Sibinjanin bio je mađarski plemić koji se istakao kao vešt vojskovođa u borbi sa turcima sredinom 15 veka. Umro je u Zemunu.) Danas je kula Gardoš.

Sa platoa Gardoš spuštam se do Nikolajevske crkve. Vrh crkve koji je dominirao iznad krovova u pogledu sa Gardoša nestao je i jedva se vidi od visokog drveća.

Nikolajevska crkva je najstarija crkva u Zemunu i Beogradu. Podignuta u periodu od 1745. do1752. godine na mestu male drvene crkve ispod srednjovekovne tvrđave Gardoš. Građena u baroknom stilu a ikonostas je jedan od najranijih sačuvanih. Ukrašavaju ga 73 ikone koje je oslikao Dimitrije Bačević istaknuti barokni crkveni ikonopisac.

Vitraži na prozorima koji se presijavaju na suncu u unutrašnjosti crkve stvaraju prijatnu svetlost. Istovremeno sunčevi zraci koji pod kosim uglom padaju na prozor otkrivaju svu lepotu vitraža.

Zemunski kej

Zemunski kej stvoren za duge šetnje pored reke. Širina staze daje posetiocima prostor za opušteno uživanje u šetnjama, vožnji bicikla, rolera… Veslanje je od atraktivnih aktivnosti tokom leta.

Treperenje vode Dunava na jutarnjem blagom suncu širi moćnu i pozitivnu energiju. Smiruje um. U daljini veliko ostrvo mami avanturiste da dođu i istraže njegove netaknute lepote.

Veliko ratno ostrvo

Veoma često tokom godina  prilikom dugih šetnji posmatrala sam ostrvo sa Zemunskog keja. Blizu a daleko, nedostupno, na bezbednoj udaljenosti od ljudi. Samo dva meseca godišnje pristupačno je svakom ko želi da ga poseti. Početkom jula do kraja avgusta postavljen je pontonski most koji omogućava pešacima da pređu na ostrvo i uplove u posebnu prirodnu oazu (delimično pravu divljinu).

Plaža Lido, oštrim vrhom zariva se u Dunav i odoleva njegovim ćudima. Dunav je moćna reka, promenljiv, vodostaj raste i opada a ostrvo se prilagođava nivou vode. Trpi česta potapanja posebno priobalnog dela gde voda lako zauzima neke niže delove.

Zaštićeno zakonom kao prirodno dobro i izgleda kao da je na njemu vreme stalo. Vreme u Zemunu se već dugo ne meri minutama nego satima koje pokazuje Sunčani sat.

Sunčani sat

Sunčani sat na kući u Zemunu, ugao Glave i Dubrovačke ulice, već 191 godinu pokazuje vreme. Jedna kazaljka, njena senka i osam brojeva. Zanimljivo je kako su brojevi na satu raspoređeni da pokažu vreme. Senka nas obaveštava u kom smo delu dana.

Jedan pogled na sunčani sat kao da poručuje da ne brinemo za svaki minut, da opuštenije živimo i posmatramo vreme. Svetlost, sunce, vreme da li nas sunčani sat povezuje sa prirodom ili je samo simbol podsećanja na vezu sa njom?

Kuća, na kojoj se nalazi sat, sagrađena je 1823. godine a sat je dodat 1828. godine. Danas je zaštićeni spomenik kulture. Zato kada budete u Zemunu zastanite, podignite pogled, posmatrajte i uživajte u lepotama fasada starih zgrada. Obavezno pogledajte i sunčani sat radi orijentacije u vremenu.

Sat pokazuje vreme od 1828. godine i podseća me na vremeplov i povezivanje koji je, u nekom obliku, ispisan na stepenicama baš ovde u Zemunu.

Kalvarice

Kalvarice su stepenice na kojima su ispisana imena značajnih osoba koje su rođene ili duže vreme živele u Zemunu. Iz ulice Tošin bunar stepenicama se penjem do vrha brda. Ima ih mnogo, uz malo odmora stižem na vrh i ulazim u park Kalvarija. Park se nalazi na uzvišenju sa koga je lep i drugačiji pogled na Zemun i Novi Beograd.

Park Kalvarija postao mi je poznat kada je realizovan projekat ispisivanja imena na stepenicama. Stepenice i projekat su dokaz da se uz dobru ideju i zajednički rad može uraditi mnogo.

Isidora Sekulić

Jedno od imena na Kalvaricama je Isidora Sekulić. Književnica koja je detinjstvo provela u Zemunu.

Prilikom jednog boravka na groblju otac joj je rekao da je svaki grob, svaki spomenik jedna neispričana priča. Ta rečenica joj je verovatno dala ideju za pisanje priča kasnije kada su joj otac i brat umrli i kada je mnogo vremena provodila na groblji.

‘’Kronika palanačkog groblja’’ – pripovetke, osim poslednje dve priče sve ostale počinju i završavaju se opisom groba osobe koja je glavni junak te priče. Priče su ispričane tako da su povezani životi nekoliko likova.

Nameće se pitanje da li su životi ljudi određeni mestom u kome su rođeni ili mestom u kome žive?

Niti

U prošlosti niti su bile prisutne u Zemunu koji je imao nekoliko fabrika tekstila. U periodu od 1969. do 1979. godine u Zemunu se uz hemijsku i metalsku intenzivno razvijala i industrija tekstila.

Tekstilna industrija Zemun (TIZ) je za to vreme bila moderna fabrika tekstila čiji proizvodi nisu po kvalitetu zaostajali za najkvalitetnijim u Evropi i svetu. Privatizovana je 2003. godine.