Jelena Dimitrijević

Izdvojene priče o četiri veličanstvene žene iz sveta književnosti o kojima sam pisala na blogu tokom 2022. godine. Istražujući njihov život otvorile su se činjenice da su to bile jake žene koje su se svaka u vremenu u kom su živele borile na svoj način.

Desanka Maksimović

Desankini haiku stihovi su poseban deo njenog stvaralaštva. Posvetila se ovoj vrsti stiha devedesetih godina i sama objavila knjigu ’’Ozon zavičaja’’. Neki kritičari su rekli da to i nisu pravi haiku stihovi koji se pišu po strogim pravilima a Desanka ih nije uvek ispoštovala. Zaobilazim to mišljene i uživam u čitanju njenih stihova koji su kratki sa kojima je izrazila i nagovestila velike misli.

Stavljam akcenat na ove stihove jer nisu toliko poznati za razliku od njenih predivnih pesama o raznim temama. U pesmama različitih dužina donosila nam je radosne i tužne reči a u haiku stihovima kratko i jasno daje jednu jaku misao koja stvara bezbroj asocijacija kao da je iza nje u pozadini ostala Desankina cela nevidljiva napisana pesma.

Desanka Maksimovic, Ozon zavicaja Posebno volim stih:

’’Jutro ukrade

Prelepi dvorac koji sam

U snu imala.’’

Nije Desanka pisala samo pesme nego i romane, putopise, pripovetke… Bila je čarobnjak koji se igrao sa rečima. I tako u punih 60 godina stvaralaštva objavila je više od 50 knjiga.

Prethodno objavljen članak: Desanka Maksimović – njena haiku poezija je slikanje rečima

Milica Stojadinović Srpkinja

Bila je obrazovana, potpuno se posvetila književnosti, govorila četiri strana jezika, pisala pesme, borila se da žene imaju bolji pristup obrazovanju, napisala prvu ratnu reportažu iz Beograda…

Bila je ćerka sveštenika što joj je dalo mogućnost izbora i pravo na obrazovanje. Njeni stihovi opevali su svu lepotu Fruške gore i zato su je zvali ‘’Vrdnička vila’’.

MIlica Stojadinovic Srpkinja, Pesme Pesme koje je pisala bile su prihvaćene i objavljivane u novinama. Napisala je tri zbirke pesama, bila u krugovima književnika sve do smrti oca kada ostaje bez prihoda i doma u Vrdniku. Odlazi u Beograd ali nije dobila podršku za posao od beogradskih bogatih porodica i ubrzo je umrla u bedi.

Prethodno objavljen članak: Milica Stojadinović Srpkinja – stihovi iz Fruške gore

Monahinja Jefimija

Izabrala je crvenu svilu i zlatnu žicu kao nit da ispiše stihove-molitvu knezu Lazaru. Kneza je smatrala svecem i svojim zaštitnikom i u vreme loše po državu i njene stanovnike na svili ispisala molitvu za spas svih.

Njen vez je mnogo godina kasnije svrstan u poeziju i ona je postala prva srpska pesnikinja. Svoju bol ispisala je na svili a nadu je tražila u molitvi. Spojila je vez i poeziju, pisanje i primenjenu umetnost. Za nju igla i niti bile su jedino oružje koje je imala.

Monahinja Jefimija, Pohvala knezu Lazaru Mnogo godina kasnije kroz manifestaciju ‘’Jefimijini dani’’ koji se održavaju u Trsteniku odato je veliko priznanje njenom radu.

Prethodno objavljen članak: Jefimija – pesnikinja koja je pisala zlatnim slovima na crvenoj svili

Jelena Dimitrijević

Davne 1897. godine Jelena Dimitrijević objavila je prvu knjigu proze koju je napisala žena u Srbiji. Pisala je pesme, pripovetke, romane… Pored toga sa mnogih putovanja pisala je zanimljive putopise.

Putovanje u Ameriku opisala je u knjizi ‘’Novi svet ili U Americi godinu dana’’. Bio je to prvi srpski putopis o Americi objavljen 1934. godine. U životu je bila veoma hrabra, sama je odlazila na daleka putovanja.

Jelena Dimitrijevic, putopis Žena je glavni lik svih njenih knjiga. Oštro je pisala o neravnopravnom položaju žena u društvu i zalagala se da žene dobiju više prava. Pridružila se Kolu srpskih sestara među prvima a u Balkanskim ratovima bila je bolničarka, kao i slikarke Nadežda Petrović i Beta Vukanović.

Prethodno objavljen članak: Jelena Dimitrijević – književnica koja je napisala prvi srpski putopis o Americi

U 18. veku žene su se borile za svoje mesto u književnosti. Među prvima tu borbu vodila je Jelena Dimitrijević književnica smelog izraza.

Rođena je u Kruševcu i u njemu živela do devete godine, zatim se preselila u Aleksinac. Njena majka poticala je iz najbogatije porodice iz Aleksinca što joj je omogućilo solidno obrazovanje. Mnogo vremena provodila je u porodičnoj biblioteci.

Nakon udaje preselila se u Niš. U Nišu učila je strane jezike (grčki, nemački, francuski, engleski) koje će kasnije na putovanjima usavršavati.

Prvu zbirku poezije ’’Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića’’ objavila je 1894. godine u Nišu. Pre Jelene Dimitrijević pesme je pisala Milica Stojadinović Srpkinja. Sarađivala je sa književnim časopisima u kojima je objavljivala svoje pesme.

Godine 1897. objavila je knjigu putopisne proze ’’Pisma iz Niša o haremima’’, to je prva knjiga proze u Srbiji koju je napisala žena.

U Beograd se seli 1899. godine gde ostaje da živi do smrti.

Putovala je mnogo i pisala. Pisala je pesme, pripovetke, romane, putopise i tekstove za novine. Putopise koje je pisala obogaćivala je činjenicama iz istorije i umetnosti. Orijent joj je bio zanimljiv i često je pisala o ženama sa tog područja. Zalagala se za ravnopravan tretman žena i za njihova prava.

Obišla je skoro ceo svet, putovanja su bila njena potreba, žeđ za znanjem. Pripovetke Đul-Marikina prikažnja, Fati-Sultan, Safi-Hanum i Mejrem-Hanum; roman Nove, Amerikanka, Pisma iz Soluna, Pisma iz Indije, Pisma iz Misira, Novi svet ili U Americi godinu dana, Une vision, Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta nizale su se njene knjige između dva rata (1918. i 1940. godine).

U svim njenim delima glavni lik je žena, pisala je o nepravdi prema ženama, njihovom nejednakom položaju u društvu u odnosu na muškarce u Srbiji ali i u svetu. Bila je jedna od prvih članica Kola srpskih sestara i bolničarka u Balkanskim ratovima.

Jelena Dimitrijević, Novi svet putopis Jelena Dimitrijević je smatrala da žene originalnost koju imaju treba hrabro da iznesu, pretvore u originalna dela i da sa njima izađu pred javnost. I sama je to činila.

Zanimao je Orijent i o njemu je mnogo pisala, tamo putovala. U vreme kada je Jelena stvarala putopis nije bio zanimljiv piscima. To je primetila i Isidora Sekulić koja se takođe oprobala u pisanju putopisa, poznata su njena ’’Pisma iz Norveške’’.

Za Jelenu koja je bila strastveni putnik putopis je bio jedan od načina književnog izražavanja. Birala je mesta gde je mogla pored samih konstatacija i naučiti nešto novo. Vešto je preplitala tradicije više naroda sa svojom.

Napisala je knjigu “Novi svet ili U Americi godinu dana” koja je prvi srpski putopis o Americi.

U Beogadu je objavljen 1934. godine. Napisala ga je o njenom prvom putovanju u Ameriku 1919. odmah nakon Prvog svetskog rata za nju veoma bolnog jer je tokom rata ostala udovica.

Prva rečenica ovog putopisa glasi: ‘’Ništa me ne vuče u Ameriku ali me nešto goni iz Evrope.’’

Druga rečenica pojačava prvu: ’’Iz Starog sveta bežim u Novi svet.’’

Ipak, dok plovi ka Americi – Novom svetu ona očekuje da je tamo sve bolje, očekuje novo.

U putopisu je dala prikaz američkog načina života sa akcentom na američkim ženama. Putopis je po tome i značajan jer je to prvi uvid čitalaca u Srbiji u ‘’Novi svet’’, Ameriku.

Dolaskom u Njujork dok izlazi na ulicu razočarano kaže: ‘’…Je li ovo Njujork?! Kakva prosta kaldrma! Kakvo đubre! Utisak gori no u Carigradu, posle iskrcavanja. Uostalom, od Carigrada nisam mnogo ni očekivala; ali od Njujorka!’’

Na prvi pogled nije našla to novo što je očekivala ali kako vreme prolazi Amerika joj se sve više dopada.

Danas su ti opisi zanimljivi jer vidim sliku Amerike pre 100 godina i razvoj koji je postigla. U knjizi je mnogo opisa koji su u to vreme sigurno bili korisne informacije za sledeće putnike.

Jelena Dimitrijevic, citat, putopis Novi svet Jelena Dimitrijević bila je veoma hrabra i odlučna. Na putovanje koje je opisala u knjizi Sedam mora i tri okeana krenula je sa 64 godine. Sama! Odakle joj hrabrost i snaga za takav poduhvat koji je bio i fizički i psihički zahtevan? Kada je organizovala putovanje to pitanje su joj mnogi postavili ali ona se nije obazirala na pitanje išla je svojim putem, pratila svoje misli.

Knjigu, romansiranu biografiju o književnici, ’’Moja draga Jelena’’ napisala je Ivanka Kosanić.

Srpska književnica Jelena J. Dimitrijević glavni je lik u bajci ‘’Devojčica sa zlatnom olovkom’’, autor bajke je Ana Stjelja (književnica i novinarka), koja je objavljena u Kanadi. Ana je odgovorila na konkurs kanadske izdavačke kuće da autori napišu priče i bajke o ženama.