Ivo Andric – Putem niti

Tačno u 11 časova bila sam u hotelu ’’Moravica’’sa namerom da posetim apartman broj 144 koji je koristio Ivo Andrić kada je dolazio u Sokobanju. Danas je to mali muzej posvećen velikom piscu, nobelovcu.

Apartman je opremljen predmetima koji su se nalazili u hotelu u vreme kada je pisac često u njemu boravio. Garnitura za sedenje je autentična. Ceo prostor dodatno je obogaćen nizom predmeta iz muzeja čak i stranice matične knjige rođenih iz Travnika. Knjige, fotografije, kopije rukopisa, televizor, radio, telefon…

Pisac Ivo Andrić je boravio u hotelu ’’Moravica’’ uvek u istom apartmanu broj 144. Često je dolazio u Sokobanju jer je u njoj nalazio mir za pisanje, kvalitetan vazduh i mnogo prostora za šetnju.

Apartman 144

U glavnoj sobi apartmana nalazi se trosed i dve fotelje, postavljeni su oko stola na kome su knjige, set za pisanje, komplet za kafu… Na jednom zidu su police pune knjiga. Fotografije Andrića, na sredini je velika tabla na kojoj je prikazan njegovim rukopisom ispisan list hartije. Od predmeta tu su: radio, televizor, telefon, staklene čaše…

Prva manja prostorija odmah kada se uđe u apartman sadrži eksponat najvažniji za hotel a to je knjiga gostiju u koju se upisao pisac.

U drugoj prostoriji je izvod iz knjige rođenih u koju je upisan Ivo Andrić donesena iz Travnika, još niz dokumenata na zidovima tri panoa rukopisa čiji se originali nalaze u SANU i informativne table.

U holu su veliki panoi sa informacijama o životu i delima pisca i slikama Ive Andrića

Ispred hotela nalazi se spomen bista posvećena nobelovcu.

Nobelova nagrada za književnost

Pisac Ivo Andrić je 55 dobitnik nobelove nagrade za književnost. Nagradu je dobio 1961. godine za celokupno stvaralaštvo ali se često navodi da je roman Na Drini ćuprija bio najzaslužniji (objavljen je 1945. godine). Pisanje ovog romana Andrić je započeo tokom boravka u Sokobanji.

Stazama Ive Andrića

Pisac je prvi put došao u Sokobanju tokom Drugog svetskog rata da bi se ’’sklonio’’ iz Beograda. Proveo je tri godine u tada malom mestu i jako se vezao za njega. Nakon završetka rata često je dolazio i boravio u banji 15-20 dana. Svakodnevno je odlazio u duge šetnje stazama u okolini banje.

Turistička organizacija Sokobanje pre nekoliko godina realizovala je sjajnu akciju pod nazivom ’’Stazama Ive Andrića u Sokobanji’’. Postavljeno je 14 tabli na mestima koje je voleo Andrić, do kojih je stizao tokom dugih šetnji, na kojima je rado boravio…

Slučajno sam saznala za ovu inspirativnu rutu kada sam prvi put došla u Sokobanju na kratko. Šetajući sporednim ulicu izvan centra naselja (volim da prođem ulicama koje nisu glavne u svakom mestu) na jednoj kući videla sam veliku plavu tablu sa belim slovima i likom pisca.

Broj i kratak opis mesta. Naslutila sam o čemu se radi i tog popodneva našla ukupno četiri table. U turističkomn info centru može se dobiti spisak svih tabli sa kratkim opisom i mestom gde se nalaze. Najudaljenija tabla do koje sam stigla nalazila se na vidikovcu Popovica sa koga sam fotografisala tvrđavu Sokograd.

Ovo je zanimljiva avantura u kojoj možete da pronađete nekoliko pristupačnijih tačaka u samoj banji i mestima u okolini i da uživate u šetnjama. Najudaljenija tačka je na Rtnju i nju sam ostavila za drugi duži boravak u Sokobanji.

Vama predlažem kada budete u banji da se igrate u ovoj avanturi i obavezno ponesite neko delo Ive Andrića za večernje uživanje u čitanju.

Slična staza postoji i u Beogradu na mestima na kojima se Andrić često zadržavao i tu voleo da boravi. To su: Politika, Borba, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), klupa u Pionirskom parku, Klub književnika, Kalemegdan kod košarkaškog terena…

Čista priroda i lekovite vode

Sokobanja je smeštena u kotlini reke Moravice, na padinama planine Ozren. Sa svih strana okružena je planinama: Ozren, Devica, Rtanj, Bukovik, Krstatac i Slemen. Predstavlja idealno mesto za rekreaciju i odmor sa obiljem čistog vazduha.

U banji ima šest izvora termomineralne vode, temperatura vode je od 28 do 45 °C. Prva ispitivanja kvaliteta termalnih voda iz Sokobanje obavljena su 1834. godine u Beču a po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Nekoliko godina kasnije počeli su da dolaze prvi gosti koji su bili upućeni na lečenje.

Prilikom prvog dolaska u Sokobanju odmah sam krenula u šetnju i lociranje tačaka za fotografisanje. U Turističkoj organizaciji uzela sam promotivni materijal koji je lepo urađen: brošuru u boji odštampanu na kvalitetnom papiru, mapu banje, kalendar manifestacija, katalog seoskih turističkih domaćinstava…

Informisala sam se za moguće izlete u široj okolini banje, posebno me interesuje odlazak do Rtnja, saznala sam da postoji kombi prevoz do podnožja Rtnja ali i do drugih izletišta: Očno, Kalinovica, Sesalačke pećine, izvora Moravice, manastira Sv. Roman, banje Jošanice…

Izletište Borići

Istog dana u kasnim popodnevnim satima krenula sam u šetnju do najbližeg izletišta koje se zove ’’Borići’’. U pešačenju do izletišta nailazim na izvor jednostavnog imena ’’Vrelo’’, dalje uz blagi uspon kroz borovu šumu dolazim do cilja.

Miris borova tera me da duboko udahnem oplemenjeni vazduh.

Iz brošure saznajem da je prostor oko Vrela početkom 20. veka bio uređen i da se tu nalazila ’’Kantina’’ u kojoj su se okupljale poznate i bogate ličnosti. Tada je taj prostor bio poznat kao najlepši u banji. Da bi bio još atraktivniji oko Vrela je zasađen park sa borovima i nazvan – Borići.

Danas uživam u ovom parku sa visokim borovima a naziv Borići podseća na vreme kada je park nastao. U parku postoji deo namenjen deci nazvan park avantura.

Prolazim kroz park i nastavljam šetnju malo dalje putem kojim se ide na Ozren i izletišta Očno i Kalinovica. Na trećem kilometru zastajem, fotografišem planinu Rtanj u daljini, odmaram malo i vraćam se u banju. Prvi utisak je da ću u banji provesti sedam zanimljivih dana i da ću imati mnogo prostora za šetanje.

Planina Ozren - Pešačenje do vodopada Ripaljka i Ozrenskih livada

Klima u Sokobanji je umereno kontinentalna sa oštrim zimama i toplim letima i jesenima. Za oporavak organizma i oslobađanje od stresa doprinose lagane šetnje po stazama u samoj banji i okolnim planinama. Vazduh je čist i obogaćen delovanjem ruže vetrova, zajedno podsticajno i lekovito utiču na svaki organizam.

Od nekoliko planina koje okružuju Sokobanju izdvajam Ozren, na čijim padinama se banja i nalazi, jer je pogodna za oporavak i prevenciju oboljenja – klimatsko lečilište. Ozren je najšumovitija planina u Srbiji i predstavlja nepresušni izvor čistog vazduha i negativnh jona, pet kilometara je udaljen od Sokobanje.

Pored Ozrena postoji još desetak izletišta do kojih se može stići iz banje pešačkim ili biciklističkim stazama. Neka od izletišta su: Lepterija, vidikovac Popovica, tvrđava Sokograd, Očno, Kalinovica, banja Jošanica, Izvor Moravice, planina Rtanj…

Izletište ‘’Ozren’’ je veliki park sa sportskim terenima, malim jezerom i vodopadom Mala Ripaljka. U blizini je i veliki vodopad Ripaljka zakonom zaštićen kao spomenik prirode. Vodopad je na reci Gradašnici, jedan od najviših u Srbiji.

Od velikog vodopada Ripaljka šetala sam uzbrdo do Ozrenskih livada na kojima raste više od 20 zaštićenih biljaka. Bilo je to pravo uživanje. Sve vreme sam se kretala u prirodi, put je vijugao kroz livade i šume, cvrkut ptica i zelenilo je na sve strane delovilai su opuštajuće na ceo organizam.

Nekoliko kilometara dalje od livada na Ozrenu su izletišta Očno i Kalinovica na 650 metara nadmorske visine. Pored bolnice Očno je livada na kojoj deluje ruža vetrova i ima mnogo ozona koji blagotvorno deluju na oči. Oko 200 metara od livade je izvor Kalinovica i istoimeno izletište.

Staze zdravlja

Posebna staza ‘’Staza zdravlja’’ okružena četinarima dužine 1800 metara je na oko 400 metara nadmorske visine, nalazi se pored Specijalne bolnice u Sokobanji, osmišljena je od strane lekara i na njoj se pod nadzorom oporavljaju pacijenti koji se leče u bolnici.

Zdravi mogu ovu stazu iskoristiti u rekreativne svrhe jer se nalazi baš na mestu ruže vetrova i povoljno deluje na disajne organe, cirkulaciju, koštano zglobni sistem, popravlja raspoloženje i smanjuje stres…

Sokobanja se nalazi u dolini kojom stalno struji vetar – ruža vetrova. Zato je važna za lečenje respiratornih bolesti, šetnje stazama kroz šumu lekovito deluju na sve posetioce. Ko nije bolestan banja je idealna za rekreaciju i duge šetnje.

Ističem dve uređene i obeležene pešačke staze pogodne za ljude sa prosečnom kondicijom: staza „Lepterija–Sokograd“ i staza „Popovica“.

Šetnja do Lepterije

Lepterija je izletište udaljeno oko dva kilometra od Sokobanje. Oko pola kilometra je još do Sokograda. Do Lepterije se može doći pešice jednim putem preko parka Banjica, zatim stazom kroz šumu i prelaskom mosta na Moravici (sa ove strane reke se nalazi prirodni fenomen „Bogorodica u steni“). Drugi put je asfaltni sa koga se može prići crkvi Rođenja Presvete Bogorodice koja je u blizini izletišta. U blizini je, pored reke, restoran ‘’Pećina’’.

Tokom letnjeg boravka u banji jednog jutra oko osam sati krećem ka Sokogradu. Zbog kiše koja je noću padala nisam sigurna da ću moći proći do grada ali idem bar do Lepterije. Stigla sam asfaltnim putem ali Moravica je nabujala i dalje nismo mogli proći jer se jedan deo puta ide koritom reke.

Odlučujem da se vratim drugom stranom reke prema Sokobanji. Stižem do skretanja za izletište Popovica, penjem se na visinu sa koje se pogled sudara sa svim nijansama zelene na okolnoj planini. Šetnju do Popovice ostavljam za drugi dan.

Sve vreme čujem Moravicu koja je brza i glasna. Posmatram prirodu koja deluje tako moćno. Sva je u znaku zelene boje.

Park Banjica i šetnja do Popovice

Park ’’Banjica’’ nalazi se pored reke Moravica i kupatila ’’Banjica’’ i vodi do plaže Župan. Prijatno je mesto za šetnju uz žubor reke. Ima mnogo različitog drveća, skulptura od drveta…

Prolazim kroz park, prelazim pešački most na reci i ulazim u šumu kroz koju vodi široka pešačka staza. Kada se izađe iz šume staza koja se penje uzbrdo vodi do izletišta Popovica (oko dva kilometra) a ona koja nastavlja pravo vodi do Lepterije. Mnogo je lepša ova koja se penje uzbrdo jer sa visine omogućava divan pogled na Sokobanju.

Sa vrha Popovica pruža se predivan pogled na Sokograd koji se vazdušnom linijom nalazi tako blizu.

Sokograd

Sokograd je danas mesto u kome se može samo održati čas istorije. Podignut je na steni i zato nema pravilne osnove, tokom postojanja služio je mnogim osvajačima koji su ga uništavali i obnavljali. Sastojao se od Gornjeg i Donjeg grada. Vodu je obezbeđivao skupljanjem kišnice u cisternu.

Do zidina Sokograda može se doći iz Sokobanje, preko Lepterije i koritom Moravice.

Park u centru banje i kupatilo Amam

Godine 1880. počela je gradnja ovog parka, posađeno je drveće: platani pored amama, lipe duž šetališta koje u junu zamirišu centar banje, kesten, brest… Park dodatno obogaćuju: fontane i drvene skulpture, spomenik narodnom heroju rođenom u banji, Vrelski potok koji protiče kroz park…

Drveće je danas veoma, veoma visoko i svojim raskošnim krošnjama pravi izuzetno prijatnu hladovinu u vrelim letnjim danima. Uvek je pun gostiju koji se nakon dugih šetnji u njemu odmaraju i razgovaraju.

Rimljani su u Sokobanji sagradili terme – kupatila i iskoristili termomineralne izvore u poboljšenje zdravlja i lečenje. Lekovite vode sa izvora u Sokobanji pomažu kod sledećih oboljenja: oboljenja kostiju, disajnih organa, povišenog krvnog pritiska, oboljenja očiju, nerava…

Kupatilo ‘’Amam’’ je iz turskog doba i to je jedino tursko kupatilo u Srbiji koje i danas radi. Sagrađeno je u 15. veku na temeljima rimskih termi. U 19. veku obnovljeno je po zahtevu kneza Miloša Obrenovića tada je nazvano Miloševo kupatilo. Poslednji put je obnovljeno 2005. godine.

U parku se nalazi više skulptura od drveta (ima ih i na glavnom šetalištu) koje me asociraju na park u Bukovičkoj banji sa mnoštvom mermernih skulptura.

Zavičajni muzej

Zavičajni muzej u Sokobanji nalazi se u velikoj kući koja je građena kao gradska kuća moravske arhitekture. Bila je to kuća pisca Stojana Živadinovića. Muzej je opremljen veoma skromno, nema širih informacija o eksponatima…

U muzeju se kao najlepša ističe etnološka zbirka koja se sastoji od razboja za tkanje i mnoštva pratećih alatki koje su služile za obradu vune, od sirove vune do niti spremnih za tkanje.

Pored razboja u muzeju su izložene dve različite ženske nošnje ukrašene ručnim vezom i komplet muška i ženska nošnja sa vezenim svadbenim peškirom.

U jednoj prostoriji je niz predmeta koji su se koristili u životu jedne porodice u prošlosti, prikaz kako je izgledalo ognjište u kući, predmeti za svakodnevnu upotrebu, posuđe…

U drugoj prostoriji je arheološka zbirka delova keramike, novca, sitnih predmeta iz srednjeg veka.

Pisci koji su obožavali Sokobanju

Početkom 20. veka u banji su često boravili pisci: Branislav Nušić, Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Meša Selimović…

Isidora Sekulić je o Sokobanji napisala: ’’Srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška’’. Spomen-bista književnice nalazi se ispred banjske biblioteke.

Stevan Sremac je 1906. godine umro u banji, na kući u kojoj je živeo postoji spomen-tabla.

Zanimljivo je da je Ivo Andrić često boravio u Sokobanji i uvek je odsedao u hotelu ‘’Moravica’’, čak i u istom apartmanu, broj 114. Apartman 114 je danas mali muzej posvećen velikom piscu dobitniku Nobelove nagrade 1961. godine.

’’Stazama Ive Andrića u Sokobanji’’ je zanimljiva akcija koju je realizovala Turistička organizacija tako što je postavila plave table po banji i okolini na mestima koje je pisac voleo i koje je rado posećivao.

Planine Rtanj, Ozren i Devica sa svojim stazama su šira okolina Sokobanje kojima je pisac često šetao i danas su atraktivne za šetnju.

Preporučujem da probate ovaj izazov i da obiđete barem neke od tačaka u Sokobanji koje je voleo Ivo Andrić.

U toplim letnjim mesecima svi najviše vole mesta gde mogu da se kupaju, u Sokobanji je veliki Akva park ’’Podina’’ prvi izbor a zatim nekoliko plaža koje se nalaze na obali Moravice od parka Banjica do Lepterije.

Danas je Sokobanja jedna od najposećenijih banja u Srbiji, biraju je posetioci kojima je primarni zdravstveni razlog dolaska i oni koji dolaze radi odmora i rekreacije. Po posećenosti turista nalazi se odmah iza Vrnjačke banje koja godinama unazad ima najveći broj gostiju.