Evropska prestonica kulture

Šta znači i zašto se bira Evropska prestonica kulture?

Od 1985. godine u Evropi biraju se gradovi koji će u određenoj godini imati titulu Evropske prestonice kulture. Predlog su dali ministri kulture Grčke i Francuske, Melina Merkuri i Džak Lang. Na njihovu inicijativu 1983. godine pokrenut je Projekat pod nazivom Evropski grad kulture sa ciljem prezentacije kulturnog bogatstva i raznolikosti država, gradova i naroda u Evropi. Projekat je preimenovan u Evropska prestonica kulture 1999. godine.

Da bi određen grad konkurisao da bude Evropska prestonica kulture mora da donese strategiju razvoja kulture i definiše desetogodišnji plan. Projekat konkretnog grada finansira se iz evropskih fondova i fondova matične države.

Grad koji dobije titulu ima nekoliko godina da se pripremi najbolje što može i da pokaže sve najbolje što ima vezano za kulturu. U godini kada je Prestonica kulture grad organizuje niz kulturnih događaja kojim promoviše sebe i državu.

Cilj projekta Evropska prestonica kulture je:

• promovisanje kulture u državama članicama,
• povezivanje ljudi različitih evropskih zemalja kroz kulturu,
• promovisanje kulturne baštine i kulturnog stvaralaštva svakog pojedinačnog naroda,
• isticanje zajedničkih vrednosti i različitosti kultura evropskih naroda i
• razvijanje kulturnog turizma.

Prvi Evropski grad kulture bila je Atina 1985. godine, zatim Firenca, Amsterdam, Berlin, Pariz, Dablin, Madrid, Lisabon… Do sada više od 40 gradova ponelo je titulu Evropske prestonice kulture.

U početku birani su uglavnom glavni gradovi država, kasnije su birani manji gradovi sa bogatom kulturnom baštinom da bi se promovisali i predstavili široj publici u matičnoj državi i Evropi. Od 2001. godine u jednoj godini više gradova može imati titulu Evropske prestonice kulture najčešće je imaju dva ili tri grada u različitim državama.

Evropske prestonice kulture za 2022. godinu su: Eš-sur-Alzet grad u Luksemburgu, Kaunas iz Litvanije i Novi Sad iz Srbije.

Novi Sad je prvi grad izvan Evropske unije koji je poneo tu titulu. Zemlje koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji od 2021. godine i svake treće godine imaće mogućnost da jedan grad bude treći grad kao prestonica kulture za tu godinu.

Koji je cilj gradova da konkurišu za Evropsku prestonicu kulture?

Gradovi koji konkurišu za Evropsku prestonicu kulture žele da:

• privuku što više turista u grad koji će se i kasnije vraćati kada upoznaju grad i pronađu neke vrednosti za sebe,
• izgrade dodatne kulturne objekte koji će i dalje ostati u funkciji kulture i time obogate kulturni sadržaj grada u budućnosti i omoguće građanima lakše konzumiranje kulturnog sadržaja,
• kulturu stave u prvi plan,
• omoguće umetnicima da iskažu svoj ukupan potencijal i da se predstave gradu i Evropi,
• kod umetnika podstaknu kreativnost i inovativnost.

Mnoge prestonice kulture iskoristile su tu titulu i unapredile imidž grada, obogatile turističku ponudu kulturnim sadržajima, organizovale više kulturnih dešavanja i time omogućile širu publiku.

Evropska prestonica kulture 2022 – Novi Sad 

Novi Sad je podneo kandidaturu za 2021. godinu kada je po prvi put omogućeno da kandidati mogu biti i gradovi iz zemalja koje nisu u Evropskoj uniji.

Cilj je bio da Novi Sad kao grad: poveća internacionalni ugled i turističku ponudu, da razvije platformu za razvoj kulturnih i kreativnih potencijala grada, da omogući brži razvoj kulturnog sektora, da kao grad bude vidljiviji na međunarodnom nivou kroz prezentaciju kulturne baštine.

U oktobru 2016. godine Novi Sad je proglašen kao treća Evropska prestonica kulture za 2021. godinu i postao prvi grad sa ovom titulom iz jedne zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Zbog pandemije virusa titula je pomerena za 2022. godinu.

Od tada grad je iskoristio dodeljena sredstva za obnovu zgrada i kulturnog nasleđa, razvoj kreativnih i kulturnih industrija, osnaživanje postojećih kulturnih institucija, osmišljavanje programa… Programi u gradu vezani su za pozorište, muziku, vizuelne umetnosti, istorijsko-kulturno nasleđe, arhitekturu i kulturne događaje.

Otvaranje Evropske prestonice kulture u Novom Sadu bilo je 13.1.2022. godine u 20 časova i 22 minuta.

Od tog vremena sve do kraja godine Novi Sad biće u znaku kulture, biće organizovano 3.000 kulturnih događaja a 4.000 umetnika obeležiće svojim radovima 2022. godinu. Tokom otvaranja predstavljena je Banska palata jedna od najlepših zgrada u ovom gradu.

’’Za nove mostove’’ – slogan manifestacije

Pored muzeja i galerija koje su nosioci kulture u Novom Sadu programi se organizuju u kulturnim stanicama širom grada.

Kulturne stanice su novina u gradu, napravljene su uz podršku ovog projekta i biće korišćene i u budućnosti. One će biti mogućnost za više kulturnih sadržaja u različitim delovima grada i na taj način biće lakše dostupni široj publici.

Kulturna stanica Svilara

Kulturno nasleđe je važno za svako mesto i svaku državu. Novi Sad je u oktobru 2018. godine dobio kulturnu stanicu ’’Svilara’’ koja je nastala obnavljanjem fabrike svile u Almaškom kraju. Dodavanje novog objekta i obnova dela stare fabrike stvorena je nova celina koja će služiti kulturi i povezivanju umetnika sa publikom.

Ukupno ima osam kulturnih stanica u Novom Sadu. To su:

1. Eđšeg (nekada dvorac i prostor prvog sportskog udruženja),
2. Mlin (nekada fabrika testenina)
3. Svilara (nakada fabrika svile)
4. Rumenka (obnovljen kulturni centar)
5. Bukovac (nakada Dom kulture)
6. Liman (nastala na području starih fabrika)
7. Barka (obnovljen Kutak za kulturu)
8. Karavan (pokretna kulturna stanica – kultura na točkovima)

Zašto je otvaranje bilo 13. januara uveče?

Manifestacija ’’Doček’’ je povezala dve Nove godine, po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru. Glavni junaci predstave bili su Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković dva velika naučnika preko kojih je povezana nauka i kultura. Sa njima prepliću se nove tehnologije. Jedan od primera je izložba ’’Vreme i veseljena’’ posvećena Milutinu Milankoviću.

10 događaja koje sam izdvojila u okviru programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022

Iz Programa izdvojila sam deset izložbi koje će biti realizovane do kraja godine koje ću i sama pogledati:

1. Muzej Vojvodine: Multimedijalna izložba ’’Tamo gde seoba završava: od rimske Panonije do današnje Vojvodine’’

2. Studio M: Multimedijalna izložba ’’Vreme i vaseljena’’

3. Muzej grada Novog Sada: Izložba ’’Akcenti – Novi Sad’’

4. Galerija Matice Srpske: Izložba ’’Migracije u umetnosti, umetnosti migracija’’

5. Kreativni distrikt: Internacionalna izložba tapiserija ’’Ženska nit’’ Atelje 61

6. Kulturna stanica ’’Svilara’’: Međunarodna izložba ’’Marama kao kulturni označitelj’’

7. Muzej grada Novog Sada: Multimedijalna izložba o Milevi Marić Ajnštajn

8. Kulturni centar ’’Karlovačka umetnička radionica’’ u Sremskim Karlovcima: Izložba ’’Iz ženskog ugla’’

9. Spomen zbirka Pavla Beljanskog i Galerija Matice Srpske u Novom Sadu; Galerija slika ’’Sava Šumanović’’ u Šidu i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića: Projekat ’’Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata’’

10. Galerija Matice Srpske: Izložba ’’Uroš Predić za sve’’