Stotine i hiljade katanaca sa ispisanim imenima parova odoleva vremenu i čuva zaključane ljubavi na malenom mostu u Vrnjačkoj banji. Da li su sve ljubavi sačuvane znaju samo oni koji su ostavili katance, ostali kada pređu preko mosta dive se upornosti mladih da sa entuzijazmom zaključavaju katance. Daju svoj doprinos da se ovo mesto pamti po ljubavi a ne po onom što je kasnije usledilo.
Pesma Desanke Maksimović ‘’Molitva za ljubav’’ je pesma o Nadi i Relji.
Legenda kaže da su se Nada i Relja sastajali na ovom mostu i tu zakleli na ljubav za ceo život. Prvi svetski rat uticao je na njihovu ljubav. Relja je otišao u rat, stigao do fronta u Grčkoj i na tom putu se zaljubio u Grkinju i raskinuo veridbu sa Nadom. Ona raskid nikada nije prebolela i mlada je umrla od tuge.
Kasnije su mladi parovi u znak večne ljubavi počeli na most da kače katance sa njihovim imenima, ključ su bacali u vodu da njihova ljubav zauvek ostane jaka i zaključana.
Manifestacija ‘’Na Desankin dan’’
Svake godine 16. maja na dan rođenja pesnikinje Desanke Maksimović u Vrnjačkoj banji održava se manifestacija ‘’Na Desankin dan’’. Mesto na kome se održava ova manifestacija je ‘’Most ljubavi’’ zato što je bio inspiracija za njenu pesmu ‘’Molitva za ljubav’’. Prisustvuju pesnici i ljubitelji njenih dela a organizuje Turistička organizacija Vrnjačke banje.
Posebno volim stih:
Pesme koje je pisala bile su prihvaćene i objavljivane u novinama. Napisala je tri zbirke pesama, bila u krugovima književnika sve do smrti oca kada ostaje bez prihoda i doma u Vrdniku. Odlazi u Beograd ali nije dobila podršku za posao od beogradskih bogatih porodica i ubrzo je umrla u bedi.
Mnogo godina kasnije kroz manifestaciju ‘’Jefimijini dani’’ koji se održavaju u Trsteniku odato je veliko priznanje njenom radu.
Žena je glavni lik svih njenih knjiga. Oštro je pisala o neravnopravnom položaju žena u društvu i zalagala se da žene dobiju više prava. Pridružila se Kolu srpskih sestara među prvima a u Balkanskim ratovima bila je bolničarka, kao i slikarke 
’’Ozon zavičaja’’ – knjiga haiku stihova
U predgovoru knjizi objasnila je zašto se oprobala u ovoj vrsti stiha: ‘’…neka vas ne začudi moj zanos japanskom drevnom poezijom koja je povezala brojne jugoslovenske pesnike, kao kakva politička stranka. Pesnici zaneseni haiku poezijom pokazali su da u mnogima od nas uporedo živi pesnik i slikar, ili vajar i slikar, a često u slikaru živi i latentni muzičar. Mene je metaforična japanska vrsta poezije privukla upravo tom svojom slikovitošću. Pesnik u meni imao je i svog dvojnika slikara, što me je navelo da u mladosti uporedo sa fakultetom pohađam večernje kurseve u Slikarskoj školi, ali je dar pesnika bio jači, izrazitiji pa sam kurseve u Slikarskoj školi napustila.“
Desanka Maksimović
