Od tankih niti do nežne čipke
Čipka je prozračna tkanina napravljena od tankog pamučnog konca. Potrebno je mnogo vremena da se ručno izradi čipka i zato se radi samo u malim komadima koji se ističu kao ukras na odevnim predmetima ili predmetima u enterijeru. Danas se izrađuje i nakit od čipke u kombinaciji sa perlama. Atraktivnost i elegancija oduvek su vezani za pojam čipke.
Čipka je nastala u vreme renesanse u zemljama Mediterana i zapadne Evrope. Izrada čipke je ručni rad a proizvod nastaje preplitanjem tankog konca. Konac je najčešće pamučni ali se radi i sa lenenim i svilenim. Postoji mnoštvo industrijski proizvedenih čipki različitih dizajna ali u ovom tekstu fokus je na ručnoj izradi čipke.
Dve tehnike ručne izrade čipke
Postoje dve najvažnije tehnike izrade čipke: čipka na iglu (nastaje šivenjem iglom) i čipka koja se izrađuje pomoću kalema (kalemom se prepliću niti). Čipka na iglu nastala je u pordručju Venecije a čipka na kalem u Belgiji.
U 17. veku čipka je bila obavezna u Evropi, bila je ukras na haljinama, košuljama, kapama, od nje se pravio nakit i mnoštvo ukrasnih detalja koji su ukrašavali sve moguće stvari u enterijeru. Od tog vremena čipka je stalno prisutna u svečanim prilikama: venčanjima, glamuroznim zabavama, raznim prijemima…
Burano – ostrvo čipke
Udaljeno je sedam kilometara od Venecije, čine ga četiri ostrvca povezana mostovima. Žene su na ovom ostrvu od 15. veka ručno izrađivale prelepu čipku. Od 18. veka pa do druge polovine 20. čipka se sa ostrva izvozila i bila izuzetno cenjena.
Danas na ostrvu veoma malo žena ručno izrađuje čipku više zbog očuvanja tradicije ručne proizvodnje čipke. U 19. veku kada se čipka dobro prodavala postojala je Škola umetnosti za izradu čipke koja je 1981. godine postala Muzej čipke. Čipka se izrađuje od belog konca a ostrvo Burano je pored čipke prepoznatljivo po kućama obojenim u intenzivne različite boje. Šarenilo boja na ulicama nasuprot nežnim belim čipkama.
Čipka u Srbiji
U Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije 2022 godine upisana je veština izrade čipke – ojica. Ojica je ukrasna čipka na ženskoj bošnjačkoj narodnoj nošnji. Najčešće se izrađuje iglom za šivenje ili za heklanje a postoji i tehnika izrade sa čunkom. Odevni predmeti koji se ukrašavaju ojicom su marame, haljine, košulje…
Udruženje žena iz Pančeva ’’Panonke’’ pokušavaju da staru tehniku izrade čipke – necanje -uvrste u nematerijalnu kulturnu baštinu. Izrada necane čipke je bila potpuno zaboravljena a obnavlja se tek petnaestak godina unazad.
Kažu da je čipka nastala u vreme renesanse zato što se u to vreme u oblikovanju tekstila težilo jednostavnosti. Danas izgleda da izrada čipke nije uopšte jednostavna i izrađuju se manji komadi koji služe kao detalji koji se uklapaju sa modernim dizajnom odeće.