Posmatranje Novog Sada sa visine, Petrovaradinske tvrđave, vodi misli ka nekim davnim vremenima kada su svi osvajači težili da zauzmu ovu tačku. Ko je u posedu imao Petrovaradin imao je kontrolu u osmatranju grada i okoline. Prošlost je ostavila trag, graditelji su uložili mnogo energije, materijala i vremena da bi tvrđavu učinili bezbednom.
Koliko je istorija bila naklonjena Petrovaradinu?
Austrijanci su sagradili tvrđavu kakvu danas vidimo, kasnije je samo obnavljana.
Samo prirodno uzvišenje sa isturenom stenom ka okuci Dunava prilagođeno je za život jer je bilo pogodno za odbranu. Zona odbrane širila se prema unutrašnjosti, pomerana je linija od Dunava do Dunava a trougao koji je ostao bila je Petrovaradinska tvrđava.
Petrovaradinska tvrđava je najbolje očuvana tvrđava u Evropi iz 18 veka. Neosvojiva za vreme kada je nastala. Na desnoj obali Dunava na jakoj steni građena je od 1692. do 1780. godine. Tokom gradnje smenilo se pet careva u Austriji (Leopold I, Josif I, Karlo VI, Marija Terezija i Josif II). Neki objekti na Tvrđavi nose njihova imena.
Visoki zidovi ugrađeni su u sam teren, tu su i duboki prolazi, rovovi koji su bili ispunjeni vodom ili su služili za komunikaciju i nesmetano kretanje, mnogo manjih i većih kapija koje su zatvarale planirane unutrašnje linije odbrane.
Drveni mostovi od debelih obrađenih balvana ispred kapija bili su veza između dva odbrambena kruga.
Petrovaradin kao tvrđava zrači snagom i stabilnošću. Neosvojena tvrđava – njena moć, ali i sama građevina koja je građena dugo izaziva divljenje. To su zidine a gde su ljudi koji su je gradili, koji su donosili i slagali ciglu po ciglu, gde su ljudi koji su je obnavljali, koliko snage i života su ostavili da bi tvrđava izgledala.
Sa bilo koje strane pogled sa tvrđave je veličanstven i pruža se daleko. Sa njenih zidina Novi Sad se vidi kao na dlanu. Odatle su 1848 godine Mađari ‘’bombardovali’’ grad artiljerijskom vatrom i uništili 70% objekata.
Značajan strateški položaj
Na steni iznad Dunava mnogi narodi gradili su naselje: Kelti, Rimljani, Huni, Avari… Krajem 12. veka za Petrovaradin borili su se Vizantija i Ugarska koja ga je i osvojila. Truci su 1526. godine osvojili Petrovaradin i tu ostali 161 godinu.
Krajem 17. veka Petrovaradin ulazi u sastav Habsburške monarhije. Austrijanci projektuju tvrđavu koja će moći da zaustavi sledeća osvajanja Turaka. Kamen temeljac postavljen je 1692. godine a gradnja je trajala 88 godina. Po završetku I svetskog rata Petrovaradin je u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Tvrđava je danas istorijski spomenik od velikog značaja i pod zaštitom države od 1948. godine. Od 1951. godine prestaje biti vojni objekat i predata je na civilnu upravu. Od tada postaje tvrđava kulture i umetnosti sa mnogo umetničkih ateljea. Od 1991. godine Petrovaradinska tvrđava je nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.
Moj izbor: Šta pogledati na Petrovaradinu?
Kada sam se pripremala za odlazak na Petrovaradinsku tvrđavu napravila sam sebi mapu tačaka koje sam nameravala obići. Neke sam samo želela videti a neke posetiti i podrobnije upoznati. Glavni razlog mog dolaska na ovu tvrđavu jeste Atelje 61 – radionica i galerija tapiserija – niti koje su nas povezale.
Ovo su najzanimljiveje tačke koje sam obišla na Petrovaradinu:
- Atelje 61
- Ateljei umetnika – Duga kasarna
- Toranj sa satom + klupa pored tornja
- Muzej grada Novog Sada
- Pogled sa tvrđave na Dunav i Novi Sad
- Beogradska kapija
Atelje 61 – kreativno stvaranje u oblasti ručnog tkanja
Na Petrovaradinu nalazi se galerija i radionica tapiserija, Atelje 61. Slikar Boško Petrović je inicijator a osnivač Ateljea 61 je grad Novi Sad. Postoji već 61 godinu i dalje u maloj radionici stvaraju velike tapiserije, raskošne po formatu, bojama i izradi. Glavni cilj ateljea jeste očuvanje tradicije izrade tapiserija.
Slaganje obojenih niti po kartonima umetnika specifičan je način izrade tapiserije. Tehnika je klečana a tapiserije nastale na ovaj način postaju umetnička dela. Na početku rada u Ateljeu izrađivale su se tapiserije prema kartonima poznatih umetnika: Milana Konjovića, Mladena Sibinovića, Stojana Ćelića…
Vredne ruke tkalja vešto prepliću niti, po mom mišljenju veoma brzo. Ručno tkanje je, inače, spora aktivnost. Nekoliko meseci rada treba da se izradi jedna tapiserija. To je mnogo sati provedenih za razbojem.
Posvećenost tkalje svakoj tapiseriji tokom izrade se podrazumeva, one su posvećene i više od toga. Posao tkalje je veoma težak ali one kažu da ga vole i uživaju dok slažu niti i stvaraju umetničko delo po crtežu određenog umetnika. Svaka tapiserija koju urade je unikat.
Ateljei umetnika – Duga kasarna
U dugoj zgradi nižu se atelje (oko 80) u kojima više od 100 umetnika predano stvara. U proleće kada sam bila na Petrovaradinu stvaralačka energija se osećala u vazduhu u blizini ateljea. Umetnici su bili u svojim radionicama i stvarali. Zamišljam koliko ideja se analizira ili realizuje u ovom trenutku u njihovim radnim prostorima.
U mnogim ateljeima dozvoljene su posete turista – čini mi se da je ovo jedinstven kulturno-turistički potencijal.
Umetnicima bi svako pozavideo na radnom prostoru i lokaciji. Dovoljno im je da izađu iz ateljea i imaju predivan pogled na Dunav i Novi Sad.
Muzej grada Novog Sada
Zbog renoviranja muzej je bio zatvoren za posetioce. Zgrada muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi izgrađena je 1775. godine kao vojna kasarna. Muzej je postala 1954. godine sa stalnom postavkom o prošlosti Petrovaradinske tvrđave.
Pogled sa tvrđave na Dunav i Novi Sad
Toranj sa satom
Toranj sa satom sagrađen je sredinom 18. veka, mehanizam sata je iz tog vremena i radi i danas. Sat je gradu poklonila carica Marija Terezija. Velika kazaljka pokazuju sate a mala minute, to je zanimljivost ovog sata. Zašto? Da bi lađari sa Dunava nekada davno mogli da lakše vide koliko je sati.
Sat kao orijentir pokazuje vreme i vraća sećanja u prošlost, asocira na prolaznost ali i trajanje. Mnogo katanaca zakačeno je na ogradu pored sata. Dođu kao dodatna dekoracija. Asociraju na pitanje: može li se zaključati vreme?
Pored sata u hladovini drveta nalazi se klupa na kojoj je natpis: ‘’Živi neustrašivo, pokloni velikodušno, voli beskrajno’’, Alan Juristovski. Vidikovac sa koga se prave prelepe fotografije Novog Sada je pored tornja sa satom.
Od platoa na kome se nalazi sat stepenice vode do podnožja Petrovaradina.
Silazim i stižem do niskih raznobojnih malih kuća koje imaju zanimljive fasade. Dopadaju mi se.
Beogradska kapija
Beogradska kapija prolazi se kroz nju da bi se na tvrđavu ušlo iz pravca Novog Sada ka Sremskim Karlovcima. Kapija je sagrađena 1753. godine. Nalazi se u podnožju tvrđave i glavni je ulaz u kompleks tvrđave. Obnovljena je od 2011 do 2015. godine. 9. novembra 2013. godine na kapiju je (gde tačno) vraćena replika reljefa na mesto gde je reljef stajao od novembra 1938. do 1941. godine.
Još neke od kapija na Petrovaradinu su: Kapija Karla VI (ime po ocu Marije Terezije) barok ima najduži most i zapis na luku 1780. To je godina kada je završena gradnja tvrđave; Dvorska kapija – Jedna od navećih kapija, nalazi se na ulazu u tunel; Nova kapija…