Izdvojene priče o četiri izuzetne žene iz sveta likovne umetnosti o kojima sam pisala na blogu tokom 2022. godine. Izborom tema, tehnika i načina njihovog prikazivanja poslale su različite poruke. Njihova borba i istrajavanje na putu stvaralaštva može da bude inspiracija za sve žene koje se bave kreativnim radom.
Nadežda Petrović
Talentovana i obrazovana slikarka koja je kroz život koračala samopouzdano. Školovala se u Beogradu i Minhenu, usavršavala se u Parizu, išla na studijska putovanja po evropskim gradovima. Mnogo je putovala i slikala, borila se za veću dostupnost obrazovanja ženama… Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara, prikupljala je humanitarnu pomoć i lično nosila na teren.
Organizovala je Prvu umetničku koloniju u Srbiji i na Balkanu u mestu Sićevo kod Niša. Bila je umetnica koja je donela moderno slikarstvo u Srbiju. Njeni savremenici nisu shvatili tu umetnost i stalno su kritikovali njene slike i njen rad ali ona je imala svoju viziju i nastavila je da stvara u istom maniru.
Skupljala je etnografske predmete i veoma cenila ručne radove žena. Slikala je žene u narodnim nošnjama i u svakodnevnom životu.
Bila je dobrovoljna bolničarka u dva balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. Tokom ratova nije prestala da slika nego je svaki slobodan trenutak koristila za odlazak u prirodu da slika ili da fotografiše.
Prethodno objavljen članak: Nadežda Petrović – umetnost i tradicija su najbolje niti za povezivanje naroda
Zora Petrović
Započela je karijeru kao profesorka crtanja i više od trideset godina bavila se pedagoškim radom. Uz posao neprestano je slikala u svom ateljeu. Slikala je žene sa sela u narodnim nošnjama ili u svakodnevnom radu.
Kroz slikanje izvornih motiva na nošnjama dala je svoj doprinos očuvanju tradicije. Prezentovala nam je lepotu narodnih nošnji ali i određenih izvornih vezenih motiva na njima.
Bila je jedna od umetica koja je slikala ženski akt bez ulepšavanja ističući da želi da prikaže realnost a ne da je ulepšava.
Prethodno objavljen članak: Zora Petrović – četkicom do istine
Milica Zorić
Milica Zorić je izabrala tapiseriju kao način izražavanja i kroz nju obradila istorijske i mitološke teme. Tapiserije je oblikovala od već obojenih i tkanih tekstilnih komada velikih dimenzija. Na tako formirane površine dodavala je izvezene narodne motive ili ih je sama vezla.
Kada je ona radila tapiserije sredinom 20. veka tapiserija nije bila deo umetnosti. Bez obzira na to Milica Zorić je sav svoj rad posvetila izradi radova u ovom mediju. Kroz teme koje je birala ukazivala je na značaj očuvanja tradicije, na istorijske i narodne motive…
Kroz svoj rad povezala je tkanje i vez dve najrasprostranjenije veštine ručnog rada. Njihovim kombinovanjem stvorila je svoj umetnički izraz – tapiseriju koju je radila na drugačiji način.
Prethodno objavljen članak: Milica Zorić – tapiserije sa motivima iz mitologije
Olga Jevrić
Izborom drugačijeg materijala za svoje skulpture umetnica se okrenula apstraktnoj formi skulptura. Šipke od gvožđa postale su deo skulptura po kojima su postale prepoznatljive. Učinile su ravnotežu skulptura veoma dinamičnom.
‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje…’’, govorila je umetnica. Sugerisla nam je da njenim skulpturama dajemo svoje tumačenje, pronalazimo asocijacije i inspiraciju…
Od 1974. godine Olga Jevrić je prva i jedina žena vajar član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Prethodno objavljen članak: Olga Jevrić – 100 godina od rođenja izuzetne vajarke