Izdvojene priče o četiri veličanstvene žene iz sveta književnosti o kojima sam pisala na blogu tokom 2022. godine. Istražujući njihov život otvorile su se činjenice da su to bile jake žene koje su se svaka u vremenu u kom su živele borile na svoj način.
Desanka Maksimović
Desankini haiku stihovi su poseban deo njenog stvaralaštva. Posvetila se ovoj vrsti stiha devedesetih godina i sama objavila knjigu ’’Ozon zavičaja’’. Neki kritičari su rekli da to i nisu pravi haiku stihovi koji se pišu po strogim pravilima a Desanka ih nije uvek ispoštovala. Zaobilazim to mišljene i uživam u čitanju njenih stihova koji su kratki sa kojima je izrazila i nagovestila velike misli.
Stavljam akcenat na ove stihove jer nisu toliko poznati za razliku od njenih predivnih pesama o raznim temama. U pesmama različitih dužina donosila nam je radosne i tužne reči a u haiku stihovima kratko i jasno daje jednu jaku misao koja stvara bezbroj asocijacija kao da je iza nje u pozadini ostala Desankina cela nevidljiva napisana pesma.
Posebno volim stih:
’’Jutro ukrade
Prelepi dvorac koji sam
U snu imala.’’
Nije Desanka pisala samo pesme nego i romane, putopise, pripovetke… Bila je čarobnjak koji se igrao sa rečima. I tako u punih 60 godina stvaralaštva objavila je više od 50 knjiga.
Prethodno objavljen članak: Desanka Maksimović – njena haiku poezija je slikanje rečima
Milica Stojadinović Srpkinja
Bila je obrazovana, potpuno se posvetila književnosti, govorila četiri strana jezika, pisala pesme, borila se da žene imaju bolji pristup obrazovanju, napisala prvu ratnu reportažu iz Beograda…
Bila je ćerka sveštenika što joj je dalo mogućnost izbora i pravo na obrazovanje. Njeni stihovi opevali su svu lepotu Fruške gore i zato su je zvali ‘’Vrdnička vila’’.
Pesme koje je pisala bile su prihvaćene i objavljivane u novinama. Napisala je tri zbirke pesama, bila u krugovima književnika sve do smrti oca kada ostaje bez prihoda i doma u Vrdniku. Odlazi u Beograd ali nije dobila podršku za posao od beogradskih bogatih porodica i ubrzo je umrla u bedi.
Prethodno objavljen članak: Milica Stojadinović Srpkinja – stihovi iz Fruške gore
Monahinja Jefimija
Izabrala je crvenu svilu i zlatnu žicu kao nit da ispiše stihove-molitvu knezu Lazaru. Kneza je smatrala svecem i svojim zaštitnikom i u vreme loše po državu i njene stanovnike na svili ispisala molitvu za spas svih.
Njen vez je mnogo godina kasnije svrstan u poeziju i ona je postala prva srpska pesnikinja. Svoju bol ispisala je na svili a nadu je tražila u molitvi. Spojila je vez i poeziju, pisanje i primenjenu umetnost. Za nju igla i niti bile su jedino oružje koje je imala.
Mnogo godina kasnije kroz manifestaciju ‘’Jefimijini dani’’ koji se održavaju u Trsteniku odato je veliko priznanje njenom radu.
Prethodno objavljen članak: Jefimija – pesnikinja koja je pisala zlatnim slovima na crvenoj svili
Jelena Dimitrijević
Davne 1897. godine Jelena Dimitrijević objavila je prvu knjigu proze koju je napisala žena u Srbiji. Pisala je pesme, pripovetke, romane… Pored toga sa mnogih putovanja pisala je zanimljive putopise.
Putovanje u Ameriku opisala je u knjizi ‘’Novi svet ili U Americi godinu dana’’. Bio je to prvi srpski putopis o Americi objavljen 1934. godine. U životu je bila veoma hrabra, sama je odlazila na daleka putovanja.
Žena je glavni lik svih njenih knjiga. Oštro je pisala o neravnopravnom položaju žena u društvu i zalagala se da žene dobiju više prava. Pridružila se Kolu srpskih sestara među prvima a u Balkanskim ratovima bila je bolničarka, kao i slikarke Nadežda Petrović i Beta Vukanović.
Prethodno objavljen članak: Jelena Dimitrijević – književnica koja je napisala prvi srpski putopis o Americi
