Bila je jedna od prvih žena grafičara u Jugoslaviji. U svom profesionalnom umetničkom radu akcenat je stavila na grafike, u njima je našla sredstvo najboljeg izražavanja. Malo je umetnika to činilo jer je grafika uvek bila u senci slikarstva i skulpture. Grafika nema unikatnost nego se može otisnuti bezbroj istih dela.
Najviše je radila grafike ali se izražavala i u tapiseriji, slikarstvu, akvarelu…
Od 50-ih do 90-ih godina 20. veka stvarala je velika grupa umetnika koji su u prvi plan stavili izraz kroz grafiku. Na samom početku odmah posle rata, bilo je nekoliko žena koje su izrađivale grafike ali je Ankica brzo ostala sama.
Ankica Oprešnik je 1954. godine bila deo od 23 grafička umetnika koji su izlagali na jugoslovenskom štandu na Bijenalu u Veneciji. Izlagala je i na drugim međunarodnim izložbama.
Grafike i poezija
U fokus svog stvaralaštva postavila je ženu. Stilizovana ženska figura čest je motiv na njenim radovima. Grafike Ankice Oprešnik karakterišu nostalgija, tugu… Neki od naziva grafika su: Sama, Poslednja šetnja, Putevi, Raskrsnica…
Setna poezija proteže se kroz njena likovna dela. Pisala je poeziju koja je dodirivala tugom, u katalozima za samostalne izložbe dodavala je svoje pesme što mi se izuzetno dopada. Reči i slike nosile su njenu istu energiju i zajedno uticale na posetioce izložbi.
”Ankica Oprešnik, ’’Jesen u selu’’, ulje na lesonitu u Galeriji Matice srpske
Grafika i tapiserija povezane
Tapiserije i akvareli Ankice Oprešnik bili su življih boja. Saradnju sa Ateljeom 61 ostvarila je 1961. godine. Bila je među prvim autorima koji su podržali slikara Boška Petrovića kada je osnovao radionicu tapiserija na Petrovaradinu. Bila je deo početka razvoja Ateljea 61. Izradila je autorske kartone za tapiserije koje su izrađene u ovoj radionici.
Apstrakcija kao tačka kojoj je težila u izradi kartona dala je odlične rezultate na tapiserijama. ’’Praznik u oktobru’’ (294 x 296 cm) iz 1989. godine jedna je od tapiserija.
Kada sam videla njenu tapiseriju ’’Praznik u oktobru’’ u njoj sam pronašla nešto svoje. Dodirnula me i donela mi misli sa kojima smo se povezale. Apstraktni motivi su pronašli svoje značenje u mom svetu i povezali se sa meni znanim motivima i doživljajima.
Kada posmatrač oseti to ’’povezivanje’’ sa izloženim delom umetnik je srećan, ispunio je svrhu stvaranja dela. Takav stav imala je i Ankica Oprešnik.
Završila Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1947. a postdiplomske studije 1949. godine. Bila je profesor u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Grafike, slikarstvo, akvareli, tapiserija i poezija bili su njeni izrazi kreativnosti.
