Danas svako može da se oproba u nekoj kreativnoj oblasti stvaranja. Istovremeno povezuju se kreativnost i putovanja i sve više se u okviru kulturnog turizma razvija uska niša – kreativni turizam.
Svako putovanje i boravak u nekom turističkom mestu i lična izrada određenih predmeta na toj lokaciji bilo da je reč o poznatoj tehnici sa tog područja ili organizovanom boravku grupe turista sa ciljem da zajedno stvaraju jeste kreativni turizam. Ako je u pitanju učenje neke posebne tehnike autentične za to mesto onda je to pravi izvorni kreativni turizam kakvom se u teoriji teži.
Lično iskustvo u kreativnom radu – šta to znači?
Kreativni turizam omogućava određenom broju ljudi koji su zaintersovani da provedu odmor u izabranom mestu da mogu da isprobaju ili usavršavaju neke oblike kreativnog rada. Pre svega nude se oni oblici koji su karakteristični za tu određenu destinaciju. Na primer, grad Pirot je prepoznatljiv po ćilimima i tkanju. Lokalna zajednica može da organizuje niz manifestacija koje imaju veze sa tkanjem ali i sa promocijom gastronomije. Turisti koji dolaze na takve manifestacije žele da upoznaju kako se priprema neki specijalitet i rado probaju hranu karakterističnu za to mesto.
Isto tako kreativni turizam nudi i onima koji već stvaraju u određenim tehnikama da se na nekoj zanimljivoj lokaciji organizuje okupljanje većeg broja osoba koje stvaraju u istim ili sličnim tehnikama da zajedno rade i da razmenjuju iskustva. Najbolji primer su likovne kolonije. Lično iskustvo u kreativnom radu znači: odmor, kreativni rad, druženje sa osobama koje takođe stvaraju u istoj oblasti, međusobno razmenjivanje iskustava, isprobavanje specijaliteta iz tog kraja, druženje sa lokalnim stanovništvom…
Preplitanje kulturnog i kreativnog turizma
Kulturni i kreativni turizam se prepliću, u objektima kulturnog turizma mogu se održavati radionice za kreativni turizam dok ’’kreativni turisti’’ obavezno obilaze objekte vezane za kulturni turizam. Najbolje je kada se zajedno nude jer jedan drugog dopunjuju.
Krajem 20. veka kulturni turizam je zauzeo važno mesto u sektoru turizma. Turističke agencije sve više su organizovale putovanja koja su obuhvatala odlazak u muzeje i galerije, obilazak tvrđava, arheoloških lokaliteta, ateljea, rodnih kuća umetnika… Takve ponude putovanja omogućavale su turistima sadržajniji boravak u određenom mestu.
Kreativni turizam je slično nastao kao i kulturni s tim što je u njemu fokus na pojedincu i njegovom kreativnom izražavanju. Turista je veoma aktivan i emocije koje ostvari tokom rada su njegov doživljaj koji nosi sa određene destinacije. On želi da razvije svoju krativnost na destinaciji ili da je unapredi.
Za razvoj kreativnog turizma određena destinacija mora da ima nešto što bi turisti trebalo da vide i lično probaju? Akcenat je na ličnom angažovanju turista, davanje posetiocima više različitih kreativnih aktivnosti, mogućnosti zajedničkog rada, izazivanje kod njih lepih i prijatnih osećanja, da rade nešto drugačije što ih čini srećnim…
Možda je sada malo takvih turista koji žele da isprobaju nešto drugačije od onog što rade ali ako bi im se ponudilo nekoliko različitih kreativnih aktivnosti sigurno bi ih bilo više. Turisti koji su zainteresovani za kreativni turizam očekuju da će pronaći emotivni doživljaj na određenoj destinaciji.
Pojedini turisti teže tokom putovanja i odmora da iskažu svoj kreativni potencijal ili samo da ga isprobaju u nekoj lokalnoj tehnici slično kao što planinari idu na destinacije na kojima mogu aktivno da planinare tokom odmora. Isprobavanje novih tehnika u kojima turista sam ne radi da bi sebe stimulisao da pronađe drugi ugao iz koga bi stvarao…
Takođe na turističkoj destinaciji turisti uzimaju aktivno učešće u aktivnostima kroz koje mogu da razviju svoj kreativni potencijal. Učestvovanje u aktivnostima zahteva energiju koju turista ulaže radi povratne informacije koja može biti zadovljstvo stvorenim proizvodom ili samo u aktivnostima koje su donele nove ideje za njih lično.
Koje su prednosti kreativnog u odnosu na kulturni turizam?
Najvažnija prednost kreativnog turizma je što za njega nisu potrebni posebni objekti (npr. muzeji) koje treba održavati nego je krativnost moguće izražavati na više različitih lako prilagodljivih mesta čak i pod vedrim nebom. Materijal za rad lako se prenosi i prilagođava novom prostoru koji ne mora ispunjavati posebne zahteve.
Učenje i stvaranje pojedinca turiste je u fokusu. Turista želi aktivno da učestvuje u svakoj aktivnosti i njegove emocije zavise od ličnog doživljaja. Iz svega mogu nastati ideje za lično stvaranje koje će dovesti do samostalnih kracija. To i jeste jedan od ciljeva kreativnog boravka na destinaciji drugačijoj od one u kojoj turista živi.
U kulturnom turizmu posetioci samo posmatraju izabrane sadržaje bez ličnog učešća i isprobavanja određenih tehnika.
Kako neka destinacija da privuče kreativne turiste?
Turistička organizacija određenog kraja koja želi da privuče kreativne turiste mora da im ponudi ono što oni žele. Da iskoriste, pre svega, kulturni i gastronomski potencijal. Lokalna organizacija treba da stimuliše individualne kreativne procese. To se od kreativne destinacije očekuje.
U vreme godišnjeg odmora i boravka u nekom turističkom mestu pojedinci žele da nauče specifične veštine iz te zajednice. Žele da se uključe u lokalne radionice i približe se lokalnom stanovništvu. U svemu tome nalaze zadovoljstvo, inspiraciju za svoje radove i emocionalno iskustvo zato žele da se okušaju u određenoj tehnici koju nikada nisu probali.
Kulturni i kreativni turizam dopunjuju sadržaj u određenoj turističkoj destinaciji, međusobno se prepliću i zajedno mogu doprineti razvoju turističkog potencijala određenog mesta.
