Monthly Archives

October 2022

Olga Jevrić – 100 godina od rođenja izuzetne vajarke

by Draganka Mijic October 31, 2022

written by Draganka Mijic

‘’…U mom duhovnom prostoru vreme kruži, svaki sadašnji trenutak dodiruje negde ono vreme, pravreme. Putujem do kraja beskraja, do novog početka.’’

Retrospektivna izložba povodom 100 godina od rođenja vajarke Olge Jevrić. Organizatori su: Srpska akademija nauke i umetnosti i Kuća legata. Izložba traje do 11. decembra 2022. godine.

Apstrakcija i inovacija

Olga Jevrić je završila Muzičku akademiju i Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Bila je na studijskim putovanjima u Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, SAD, Rusiji, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Mađarskoj…

”Autoportret”, Olga Jevrić

Rođena je u Beogradu 1922. godine, ceo životni vek stvarala je u njemu i umrla 2014.

Svojom samostalnom izložbom 1957. godine pokazala je da je prva od vajara u Jugoslaviji koja se okrenula ka stvaranju apstraktnih dela. Rizičan i hrabar korak.

Uvela je novinu u okretanju ka apstraktnoj formi i u izboru materijala od kojih je radila skulpture. Velika inovacija jesu šipke od gvožđa kao deo skulpture – one su postale prepoznatljivi element njenih dela.

Metalne šipke hvataju i ujedinjuju samostalne oblike i daju im stabilnost. One ponekad čine veći deo skulpture kao što je u slučaju dela ‘’Prostor u tkanju’’. Metal asocira na niti zategnute na razboju.

”Prostor u tkanju”, Olga Jevrić

Kompozicija i struktura

Na izložbi ‘’Olga Jevrić – Kompozicija i struktura’’ prikazani su:

portreti – autoportret i nekoliko portreta javnih i poznatih ličnosti;
predlozi za spomenike – u početku prijavljivala se na mnogo konkursa kako nigde nije pobedila odustala je, izložene skulpture predloga za spomenike pokazuju koliko je imala široke ideje, meni se dopalo nekoliko njih koji bi u prirodi sigurno izgledali grandiozno;
apstraktne skulpture – po njima je prepoznatljiva, sama je pronašla poseban način izrade i kombinaciju materijala od kojih su skulpture sastavljene, metalne šipke dodale su njenim radovima posebnost;
reljefi, aktovi…

Njene skulpture su stabilne, sigurne, jake… Teške su i najbolje bi došle do izražaja u velikom otvorenom prostoru u kome bi dominirale. Traže svetlost i otvoren prostor da bi mogle da progovore muzikom vetra.

Nedostaju mi reči da opišem skulpture koje sam videla u jednom prostoru u kome su zajedno predstavljale jaku ličnost autorke. Kao da ih je umetnica ostavila da tiho deluju u prostoru, da posmatrača primoraju da se bolje udubi u njihovo značenje da bi ih razumeo. Čini mi se da ne komuniciram sa njima na pravi način. Ne mogu da ih opišem običnim rečima a velike i važne ne nalazim i tako se samo gledamo, ispitujemo… Pokušavam da ih prevedem u meni nešto poznato ali one nisu to. One su svoje, posebne i originalne.

Skulpture, Olga Jevrić

Poštovanje i divljenje dve su reči koje imam da kažem nakon što sam pogledala izložbu. U velikom prostoru Galerije SANU našla sam se u velikom carstvu gvozdeno-kamenih skulptura. Velike koje izazivaju divljenje i mnoštvo manjih i malih koje jako mame poglede. Energične su, sve velike imaju svog prethodnika u malim. Po tome se vidi koliko je autorka Olga Jevrić studiozno prilazila svakoj skulpturi. Koje su ideje utkane u svaku od njih? Materijal je neobična kombinacija cementa i gvožđa gde je gvožđe ono koje daje dinamičnost.

Ravnoteža elemanata koji čine skulpturu nekoliko njih mi je fascinantna. Na prvi pogled čini se da nije moguća i baš takvi radovi posebno su mi se dopali. Dirnuli su me jer sam sigurna da se umetnica njima dugo bavila. Posebni su.

Dopadaju mi se. Osećam da imaju poruku za mene koju ne mogu da pronađem i povežem se sa njom. Ne odustajem. Posmatam ih i posmatram, izgubila sam osećaj za vreme, tražim poruku koja je namenjena meni kao posmatraču, tragam, slušam glas autorke sa video prikaza… Velika umetnica ih je ostavila da u njima pronađemo nešto svoje, svoje tumačenje, asocijaciju, svoj putokaz, inspiraciju, dokaz ideje…

‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje. To ne mora biti ono od čega smo mi, umetnici, pošli, niti ono gde smo stigli’’. Reči su Olge Jevrić koje je naveo Jovan Ćirilov u Katalogu legata.

Veliki uspesi umetnice

Godine 1958. nastupila je u Jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji i od tada su njena dela prisutna na međunarodnoj sceni. Izložena dela privukla su pažnju kritičara i evropske javnosti. Postala je mladi umetnik koji je najbolji predstavnik tadašnje evropske skulpture.

Od 2019. godine devet skulptura nalazi se u galeriji ‘’Tejt Modern’’ u Londonu. Mnoga dela nalaze se u kolekcijama značajnih kulturnih institucija širom sveta.

”Forma u nastajanju”, Olga Jevrić

U parku u Bukovičkoj banji nalazi se njena skulptura ‘’Rađanje ruže’’ iz 1970. godine. Proistekla je iz serije manjih skulptura sa kojima je autorka eksperimentisala od 1964. godine pod nazivom ‘’Forma u nastajanju’’.

Olga Jevrić je prva i jedina žena vajar koja je redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1983. godine. Kao dopisni član izabrana je 1974. godine.

Umetnica je 2007. godine Srpskoj akademiji nauka i umetnosti poklonila zbirku od 147 skulptura malog i srednjeg formata.

Umetnica jakih dela i reči

‘’Moj rad nastao je u našoj sredini – opstajao je van nje. To zvuči možda apsurdno, ali tako je. Ne verujem da bih u nekoj drugoj sredini ostvarila svoje delo ovakvo kakvo je…’’

‘’…Kada sam rekla da je moj rad opstajao van sredine – mislila sam na gluvoću sredina na moja nastojanja da prenesem svoj doživljaj istorijskog trenutka – kroz znamen – bez naracije, bez patetike, bez eksplicitnosti, bez banalnosti…’’

Isti problem imala je i slikarka Nadežda Petrović, ravnodušnost sredine prema njenim delima opisala je rečima: ’’Savremenicima su svagda novatori smešni i ludi, logično je i pojmljivo, jer se oni svojim intelektom, individualnošću… izdvajaju iz svoje sredine; oni i jesu tu da unose ispravke sa novim akordima…’’

Grupa skulptura, Olga Jevrić

Olga Jevrić bila je inovator u specifičnoj oblasti umetnosti – vajarstvu. Apstraktne forme su joj omogućile da se nađe na spisku najznačajnijih žena vajara u 20. veku.

October 31, 2022

Kreativni turizam – lični doživljaj i kreativno izražavanje

by Draganka Mijic October 20, 2022

written by Draganka Mijic

Danas svako može da se oproba u nekoj kreativnoj oblasti stvaranja. Istovremeno povezuju se kreativnost i putovanja i sve više se u okviru kulturnog turizma razvija uska niša – kreativni turizam.

Svako putovanje i boravak u nekom turističkom mestu i lična izrada određenih predmeta na toj lokaciji bilo da je reč o poznatoj tehnici sa tog područja ili organizovanom boravku grupe turista sa ciljem da zajedno stvaraju jeste kreativni turizam. Ako je u pitanju učenje neke posebne tehnike autentične za to mesto onda je to pravi izvorni kreativni turizam kakvom se u teoriji teži.

Lično iskustvo u kreativnom radu – šta to znači?

Kreativni turizam omogućava određenom broju ljudi koji su zaintersovani da provedu odmor u izabranom mestu da mogu da isprobaju ili usavršavaju neke oblike kreativnog rada. Pre svega nude se oni oblici koji su karakteristični za tu određenu destinaciju. Na primer, grad Pirot je prepoznatljiv po ćilimima i tkanju. Lokalna zajednica može da organizuje niz manifestacija koje imaju veze sa tkanjem ali i sa promocijom gastronomije. Turisti koji dolaze na takve manifestacije žele da upoznaju kako se priprema neki specijalitet i rado probaju hranu karakterističnu za to mesto.

Kreativno izražavanje kroz vez

Isto tako kreativni turizam nudi i onima koji već stvaraju u određenim tehnikama da se na nekoj zanimljivoj lokaciji organizuje okupljanje većeg broja osoba koje stvaraju u istim ili sličnim tehnikama da zajedno rade i da razmenjuju iskustva. Najbolji primer su likovne kolonije. Lično iskustvo u kreativnom radu znači: odmor, kreativni rad, druženje sa osobama koje takođe stvaraju u istoj oblasti, međusobno razmenjivanje iskustava, isprobavanje specijaliteta iz tog kraja, druženje sa lokalnim stanovništvom…

Preplitanje kulturnog i kreativnog turizma

Kulturni i kreativni turizam se prepliću, u objektima kulturnog turizma mogu se održavati radionice za kreativni turizam dok ’’kreativni turisti’’ obavezno obilaze objekte vezane za kulturni turizam. Najbolje je kada se zajedno nude jer jedan drugog dopunjuju.

Krajem 20. veka kulturni turizam je zauzeo važno mesto u sektoru turizma. Turističke agencije sve više su organizovale putovanja koja su obuhvatala odlazak u muzeje i galerije, obilazak tvrđava, arheoloških lokaliteta, ateljea, rodnih kuća umetnika… Takve ponude putovanja omogućavale su turistima sadržajniji boravak u određenom mestu.

Kreativni turizam je slično nastao kao i kulturni s tim što je u njemu fokus na pojedincu i njegovom kreativnom izražavanju. Turista je veoma aktivan i emocije koje ostvari tokom rada su njegov doživljaj koji nosi sa određene destinacije. On želi da razvije svoju krativnost na destinaciji ili da je unapredi.

Za razvoj kreativnog turizma određena destinacija mora da ima nešto što bi turisti trebalo da vide i lično probaju? Akcenat je na ličnom angažovanju turista, davanje posetiocima više različitih kreativnih aktivnosti, mogućnosti zajedničkog rada, izazivanje kod njih lepih i prijatnih osećanja, da rade nešto drugačije što ih čini srećnim…

Vez i djerdjef Možda je sada malo takvih turista koji žele da isprobaju nešto drugačije od onog što rade ali ako bi im se ponudilo nekoliko različitih kreativnih aktivnosti sigurno bi ih bilo više. Turisti koji su zainteresovani za kreativni turizam očekuju da će pronaći emotivni doživljaj na određenoj destinaciji.

Pojedini turisti teže tokom putovanja i odmora da iskažu svoj kreativni potencijal ili samo da ga isprobaju u nekoj lokalnoj tehnici slično kao što planinari idu na destinacije na kojima mogu aktivno da planinare tokom odmora. Isprobavanje novih tehnika u kojima turista sam ne radi da bi sebe stimulisao da pronađe drugi ugao iz koga bi stvarao…

Takođe na turističkoj destinaciji turisti uzimaju aktivno učešće u aktivnostima kroz koje mogu da razviju svoj kreativni potencijal. Učestvovanje u aktivnostima zahteva energiju koju turista ulaže radi povratne informacije koja može biti zadovljstvo stvorenim proizvodom ili samo u aktivnostima koje su donele nove ideje za njih lično.

Koje su prednosti kreativnog u odnosu na kulturni turizam?

Najvažnija prednost kreativnog turizma je što za njega nisu potrebni posebni objekti (npr. muzeji) koje treba održavati nego je krativnost moguće izražavati na više različitih lako prilagodljivih mesta čak i pod vedrim nebom. Materijal za rad lako se prenosi i prilagođava novom prostoru koji ne mora ispunjavati posebne zahteve.

Učenje i stvaranje pojedinca turiste je u fokusu. Turista želi aktivno da učestvuje u svakoj aktivnosti i njegove emocije zavise od ličnog doživljaja. Iz svega mogu nastati ideje za lično stvaranje koje će dovesti do samostalnih kracija. To i jeste jedan od ciljeva kreativnog boravka na destinaciji drugačijoj od one u kojoj turista živi.

U kulturnom turizmu posetioci samo posmatraju izabrane sadržaje bez ličnog učešća i isprobavanja određenih tehnika.

Kako neka destinacija da privuče kreativne turiste?

Turistička organizacija određenog kraja koja želi da privuče kreativne turiste mora da im ponudi ono što oni žele. Da iskoriste, pre svega, kulturni i gastronomski potencijal. Lokalna organizacija treba da stimuliše individualne kreativne procese. To se od kreativne destinacije očekuje.

Kreativni turizam i putovanje U vreme godišnjeg odmora i boravka u nekom turističkom mestu pojedinci žele da nauče specifične veštine iz te zajednice. Žele da se uključe u lokalne radionice i približe se lokalnom stanovništvu. U svemu tome nalaze zadovoljstvo, inspiraciju za svoje radove i emocionalno iskustvo zato žele da se okušaju u određenoj tehnici koju nikada nisu probali.

Kulturni i kreativni turizam dopunjuju sadržaj u određenoj turističkoj destinaciji, međusobno se prepliću i zajedno mogu doprineti razvoju turističkog potencijala određenog mesta.

October 20, 2022

Zubun – raskošno ukrašen prsluk

by Draganka Mijic October 11, 2022

written by Draganka Mijic

Zubun je dugi prsluk bez rukava ukrašen vezom i crnim gajtanima, sa prednje strane je razrezan i ne zakopčava se. Pravili su se duži i kraći, potpuno ukrašeni i veoma malo ukrašeni, u svakom slučaju zubun je odevni predmet koji je vidljiv i nošen u svakoj prilici zato je pažljivo ukrašavan.

Razni su opisi za zubun kao što su: ‘’svečana ženska haljina bez rukava’’ ili ‘’prsluk sa prednje strane otvoren’’. Opredelila sam se za jednostavnije značenje, zubun je duži prsluk bez rukava i sa prorezom napred koji se ne zakopčava.

Zubun je napravljen od sukna i najčešće je bele boje. Najviše su ga nosile žene. Sukno je tkanina od vune domaće izrade – vuneno platno se prvo tkalo a zatim odnosilo na ‘’valjanje – omekšavanje grubih vunenih materijala’’ u ‘’vodenice valjarice’’ takođe tanje sukno ‘’valjale’’ su žene u svom domaćinstvu.

Pored jeleka zubun je deo nošnje koji je bogato ukrašen. Raskošno je ukrašen sa prednjeg i zadnjeg dela i to ornamentima i drugim motivima veza najčešće nitima crvene boje. Pored crveno-bordo niti vezeni su ili našivani i nitima drugih boja: crnom, zatim ponegde i u manjoj količini sivom i plavom, narandžastom, braon… Ivice su obrađene sa gajtanom ili čojom.

Detalj veza sa zubuna Bio je praktičan a dodatnim ukrašavanjem pretvoren je u lep odevni predmet koji je kroz vez otkrivao umeštnost devojaka. U prošlosti prema materijalu od koga je sašiven i bogatstvu ukrasnog veza prepoznavao se socijalni status i nacionalna pripadnost vlasnika.

U 19. i prvoj polovini 20. veka zubun je bio odevni predmet koji se nosio svakodnevno. Obavezan je u srpskoj ženskoj narodnoj nošnji.

Olga Benson, ruska slikarka, kao saradnica Etnografskog muzeja naslikala je većinu zubuna iz kolekcije u muzeju. To su akvarel crteži. Obilazeći predele u Jugoslaviji ona je crtala i slikala narodne nošnje i posebne detalje koje je videla na terenu. Njeni crteži danas su dragoceni jer prikazuju izvorne predmete.

October 11, 2022

Muzej na otvorenom ''Staro selo'' u Sirogojnu na Zlatiboru

Naselje ‘’drvenih kuća’’ – Muzej ‘’Staro selo’’ Sirogojno

by Draganka Mijic October 4, 2022

written by Draganka Mijic

Stare drvene kuće sa pomoćnim objektima prenesene su na izdvojeni prostor od pet hektara u Sirogojnu da budu zajedno čuvari tradicije. To su originalne kuće i pomoćne zgrade koje su se koristile u domaćinstvima iz druge polovine 19. i sa početka 20. veka.

Muzej na otvorenom ’’Staro selo’’ Sirogojno

’’Muzej na otvorenom’’ je poseban muzej koji čuva i prezentuje nešto jedinstveno iz određenog kraja, organizuje manifestacije koje su vezane za tradiciju, kulturu, duhovnost… tog kraja.

Od 1962. godine u selu Sirogojno organizovano se pletu vuneni džemperi. Pletilje su dobile priliku da se zaposle i unovče svoju veštinu. Cilj je bio da se stanovništvo zadrži u selu. Pleteni džemperi uspešno su plasirani na tržište i sa njima počeo je razvoj sela.

U istom zaletu ista ekipa okupljena oko Dobrile Smiljanić osmislila je muzej ‘’Staro selo’’ i prenošenje kuća iz zlatiborskih sela na jedno mesto da bi se sačuvao autentičan stil gradnje.

Izvorni oblik gradnje kuća na Zlatiboru

Stare kuće u Sirogojnu predstavljaju tradicionalnu zlatiborsku kuću koja se pre dva veka gradila u zlatiborskim selima. Zlatiborska brvnara je ’’dinarski’’ tip kuće. Kako se gradila? Temelji i noseći zidovi su od kamena dok su zidovi kuće od drvenih talpi. Kameni zid je viši sa donje strane zbog kosine terena na kojima su pravljene. Taj mali prostor ispod kuće koristio se kao podrum.

Glavna kuća u Muzeju ''Staro selo'', Sirogojno

Glavna kuća, Muzej ”Staro selo”, Sirogojno

Na temelju ozidanom od kamena postavljana je izgrađena drvena kuća. Talpe su debele i uklapane su na poseban način. Krajevi na ćoškovima su prepušteni. To se zove ’’vezane u ćert’’. Krov je od širih i tanjih drvenih dasaka, stručnije rečeno drvene ’’šindre’’, visok je, ima jako izraženu kosinu. Prepušten je da bi štitio glavnu drvenu konstrukciju kuće. Prozori na kući su mali i svi imaju drvene kapke koji se zatvaraju.

Zlatiborska kuća se gradila na kosom terenu. Ograda oko kuće je od uspravnih tanjih kolaca isprepletenih sa prućem.

Brvnare koje su građene prema materijalnim mogućnostima vlasnika bile su arhitektura sela. Graditelji su bili lokalni vešti majstori. Muzej ’’Staro selo’’ u Sirogojnu bori se da ovu arhitektonsku celinu sačuva od zaborava. Uz to čuva običaje i način života od pre dva veka. Organizovanje kurseva starih zanata, pripremanje i posluživanje hrane po starim receptima, razna predavanja i izložbe neki su od načina na koji u muzeju to rade.

Muzej ’’Staro selo’’ ima više od 50 objekata

Ulazim u Kompleks muzeja ‘’Staro selo’’, na uzvišenju dominira crkva Petra i Pavla izgrađena 1764. godine. Od crkve se spuštam ka šumu i ‘’Starom selu’’ gde se nalaze kuće i ostali objekti. Raspoređene su po redu kao što su bile i na izvornom imanju.

Crkva u Kompleksu Muzeja Staro selo u Sirogojnu U muzeju ’’Staro selo’’ glavna kuća je iz 1882. godine.

Velika kuća sa visokim krovom bila je glavna građevina nalazi se u centru jedne okućnice, oko nje su pomoćni objekti koji su služili domaćinstvu. To su: vajat – kada se oženi sin živi sa suprugom u njemu, gostinska kuća u kojoj su spavali gosti, mlekar – mesto gde se vršila obrada mleka i čuvali sir i kajmak, pekara za pečenje hleba, ambar za skladištenje žitarica, kačara – prostorija za pečenje rakije, mišana za sušenje voća i staja za stoku.

Na sredini glavne kuće nalazilo se ognjište, tu je gorela vatra, pripremala se hrana i okupljala se porodica. Pored dela gde se nalazilo ognjište najčešće je postojala soba koja se grejala na peć od zemlje i u njoj su spavala deca i stari.

Zanimljivo mi je da kuća ima dvoja vrata, na istočnoj strani su velika a na zapadnoj mala. Zašto dvoja vrata? Objašnjenje je da se u kuću ulazilo na istočna vrata a izlazilo na zapadna.

Nekoliko objekata su zgrade u kojima su obavljani poslovi danas ih zovemo stari zanati.

Kovačka radionica – opremljena je kovačkim alatom 2002. godine.

Zgrada sa grnčarskom radionicom u kojoj su se izrađivale zemljane posude. Materijal od koga su se izrađivale posude bio je mešavina gline i kamena. Poznato je selo Zlakusa u kome su se izrađivali predmeti na ručnom grnčarskom kolu i pekli na otvorenoj vatri. Danas se u ovom selu proizvodi od gline izrađuju na isti način.

Zgrada sa kačarskom radionicom u kojoj su se pravile kace, kačice…,

Stolarska radionica predstavljena je originalno kao što je izgledala.

Dve zgrade prekrivene su kamenim pločama, ostale su od tankih dasaka – šindre. Naslagane su kao crepovi i estetski lepo izgledaju, boje prirodnih zemljanih tonova prave fine prelaze na popodnevnom suncu i privlače mi pažnju.

Nekoliko objekata prilagođeno je potrebama muzeja:

Suvenirnica je stari objekat u kome se prodaju originalni suveniri izrađeni u ovom kraju. Drveno vreteno mi je zanimljiv suvenir, izdvojilo se kao najautentičnije.
Jedna kuća ili jedan objekat izdvojen je za galeriju sa aktuelnom izložbom: ‘’Govor duše’’ – preslice i vezene maramice sa navezenim stihovima. Izložene su drvene preslice koje su rezbarenjem bogato ukrašene. To su motivi koje prepoznajem sa vezova i dvopređnih čarapa.
Konaci za smeštaj – koriste se za smeštaj učesnika u programima Muzeja.
Letnja pozornica za održavanje predstava, koncerata i drugih sadržaja na otvorenom.
Krčma – mesto za predah sa tradicionalnim jelima iz ovog kraja.

Suvenirnica u Starom selu u Sirogojnu U muzeju se organizuju: izložbe, koncerti, radionice, festivali, seminari… Svi zajedno važni su jer obnavljaju interesovanje za očuvanje nematerijalne kulture ovog kraja.

Muzej ’’Staro selo’’ i crkva Svetog Petra i Pavla, koja je sastavni deo muzeja, su ustanova kulture od nacionalnog značaja.

Ovaj muzej na otvorenom asocira me na umetničke skulpture od belog mermera koje se nalaze u parku Bukovičke banje koji je galerija na otvorenom.

October 4, 2022