Mileva Marić rođena je 19.12.1875. godine u Titelu, tadašnja država Austrougarska. Živela je u Rumi 14 godina, još postoji porodična kuća. U Novom Sadu kuća u kojoj je živela njena porodica nalazi se pod zaštitom države.
Obrazovanje devojaka u to vreme bilo je veoma teško, pored toga što je bilo skupo nije bilo škola koje su mogle da pohađaju. Mileva Marić promenila je mnogo škola i gradova da bi na kraju uspela da upiše fakultet.
Obrazovala se u: Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Zagrebu i Cirihu gde je diplomirala na Višoj devojačkoj školi.
Državnu politehničku školu u Cirihu studije matematike i fizike upisala je 1896. godine. Bila je peta devojka primljena u ovu školu za 40 godina. Na kraju nije diplomirala kao ni prethodne četiri. Zašto? Pitanje je za drugu temu.
Zahvaljujući velikoj upornosti roditelja da joj omoguće najviši nivo obrazovanja koji je tada mogla da stekne i njenoj ambiciji uspela je probiti tada velike barijere o mogućnosti studiranja za devojke.
Divim se njenoj energiji koju je imale jer se morala boriti i sa hendikepom (hramljala je jer joj je jedna noga bila kraća) koji joj je dodatno narušavao samopouzdanje. Upisala je fakultet bila sigurna da može diplomirati ali niz okolnosti i loših procena ostavio je bez diplome.
Mileva Marić, fotografija je javno vlasništvo, preuzeta sa sr.wikipedia.org
Istraživanja koja je radila dok je studirala i kasnije kada je razvijala teorije u fizici zajedno sa Albertom Ajnštajnom, njenim suprugom, svrstali su je u naučnicu. Nesreća je što je Ajnštajn prigrabio sve zasluge i privilegije za njihov zajednički rad.
Nije to očekivala ali nije bila ni spremna da se sa suprugom spori javno. ’’Mi smo Ajnštjn – jedna stena’’, odgovarala je Mileva na pitanje zašto na radovima nema njenog imena. Tako se odrekla javnih zasluga za njen naučni rad u radovima koji su priznati od šire naučne zajednice.
Prilikom razvoda od Ajnštjna on se obavezao ako dobije Nobelovu nagradu da će sav novac dati Milevi. Ajnštajn je postao poznat po teoriji relativiteta ali Noblovu nagradu dobio je za objašnjenje fotoeletričnog efekta. Novčani deo koji ide uz nagradu dao je Milevi a slavu naučnika je zadržao za sebe. Taj novac bio joj je jedina satisfakcija za naučni rad i doprinos razvoju fizike kao nauke.
Jedni osporavaju Milevi Marić da je radila na teorijama i spisima sa Ajnšajnom, drugi naglašavaju da je i on sam prijateljima rekao da je Mileva radila matematičke proračune ali sve u svemu pisanih dokaza nema da je i ona autor. Lako se može zaključiti da Mileva nije uspela da izgradi karijeru kakvu je želela. Zbog toga je bila jako nesrećna.
Tokom života lavovski se borila i uspela da sruši mnoge prepreke, da omogući devojkama posle nje da im obrazovanje bude dostupnije. Bila je dokaz devojkama da uz mnogo rada i borbe mogu da se obrazuju i do najvišeg nivoa školovanja.
Pripada retkim ženama s kraja XIX i početka XX veka koje su imale privilegiju da se školuju i budu uzor novim generacijama mladih devojaka. Bila je izuzetno jaka, kreativna i ambiciozna. Bez obzira kakvi su zaključci Mileva Marić je bila naučnica, briljantna matematičarka i fizičarka koja predstavlja dokaz da upornost ruši prepreke na putu obrazovanja.
Umrla je 1948. godine u Cirihu.
Knjigu posvećenu Milevi Marić ’’Drugi Ajnštajn’’ napisala je Mari Benedikt.
Izabrala sam citat u kome se naučnica Marija Kiri obraća Milevi:
’’Mileva, često me pitaju, naročito žene, kako sam pomirila porodični život sa naučnom karijerom. Pa, nije bilo lako. Ali ništa nije lako za ljude kao što smo nas dve. Mi smo Istočnoevropljanke koje žive u zemljama u kojima se sa visine gleda na ljude iz naših krajeva. Mi smo žene od kojih se očekuje da ostanu kod kuće a ne da vode laboratorije ili da predaju na univerzitetima. Naša struka je fizika i matematika, što su do sada bila isključivo muška polja.’’
Višu devojačku školu završila je u Petrovaradinu. Stalno se sama obrazovala učula jezike i proučavala književnost. Bila je cenjena u književnim krugovima. Poznavala je književnost i posebno cenila Njegoša i Branka Radičevića.
U početku birani su uglavnom glavni gradovi država, kasnije su birani manji gradovi sa bogatom kulturnom baštinom da bi se promovisali i predstavili široj publici u matičnoj državi i Evropi. Od 2001. godine u jednoj godini više gradova može imati titulu Evropske prestonice kulture najčešće je imaju dva ili tri grada u različitim državama.
Od tada grad je iskoristio dodeljena sredstva za obnovu zgrada i kulturnog nasleđa, razvoj kreativnih i kulturnih industrija, osnaživanje postojećih kulturnih institucija, osmišljavanje programa… Programi u gradu vezani su za pozorište, muziku, vizuelne umetnosti, istorijsko-kulturno nasleđe, arhitekturu i kulturne događaje.
Zaštita kulturnih dobara
Početak kulturnog turizma