Kupa visine 511 metara vidljiva je iz velike daljine. Avala. Planina koja je jedva prerasla brdo, tek 11 metara, da bi dobila ozbiljniji naziv i zvučala ozbiljnije. Izgleda kao da je bila vulkan u prošlosti. Možda i jeste s obzirom da je njena unutrašnjost bogata rudama.
Na samom ulazu u ovaj prirodni biser jasno mi je zašto su vlasti još od kneza Miloša do danas donosile odluke kojima je Avala bila prepoznata kao područje koje treba zaštiti.
Očuvana priroda bogata šumom i izvorima vode, izletište, park, oaza mira i kiseonika.
Knez Miloš je davne 1859. godine doneo prvu odluku da se Avala zagradi i zaštiti. Budući vladari donosili su odluke kojim je Avala predstavljala zaštićeno područje. Tako je 1936. godine proglašena nacionalnim parkom, a 1946. dobila je status dobra od opšteg značaja. Od 2007. godine, odlukom grada Beograda, Avala je zaštićena kao prirodno dobro.
Dodir prirode
Jedan od puteva do vrha Avale vodi iz Pinosave, malog mesta u njenom podnožju. Bez obzira što se do vrha može stići bilo kojim prevoznim sredstvom volim da se na vrh penjem peške, lagano uz česta zastajkivanja da upijem zelenilo i svetlost oko mene, da dodirnem hrast tik pored staze, osetim oštrinu njegove kore. Da dodirnem koru svakog različitog drveta na koje naiđem. Dodir drveća je dodir prirode.
Avala je najlepša u kasno proleće kada je drveće u svom punom ruhu. Gusto lišće ometa sunčeve zrake da osunčaju stazu, zemlju ispod drveća i tako stvaraju prijatnu hladovinu. Na pojedinim delovima staze sunčevi zraci uspeli su da se probiju. Nekako prijatno dodiruju i blago greju lice i ruke i taj dodir opušta i čini uspon nezaboravnim doživljajem.
Izvor Sakinac
Izvor Sakinac, Avala
Sa prvim koracima u samom podnožju osetim drugačiji vazduh. Deonicu puta do izvora Sakinac pređem najbrže, tek tu je za mene početak avanture.
Na Avali postoji osam izvora vode. Jedan od najpoznatijih je izvor Sakinac. Pre dvadeset godina sa njega smo pili vodu hladnu kao led, i danas neki to čine. Vodu sa ovog izvora odvozio je čuveni industrijalac Đorđe Vajfert. Svoju pivaru u Pančevu hladnom vodom snabdevao je baš sa Sakinca. Izvor je dobio ime po sakama, buradima za vodu, u kojima se voda sa izvora odvozila.
Voda hladna kao led neprestano teče u tankom mlazu. Kaptaža je urađena u kosini a cev je veza između izvora i spoljne sredine. Mlaz srednje jačine izbija iz brda i otiče nizbrdo u obliku potočića. Svako može da zahvati vodu i da je pije.
Od izvora penjem se uzbrdo. Nagib postaje ozbiljniji. Krećem se uređenom vijugavom stazom jer želim da penjanje do vrha što duže traje ali ko želi može uspon ubrzati prečicama.
Kada vidimo izlaz iz šume čini nam se, očekujemo da smo stigli do vrha a u stvari izlazimo na prvi plato. To je mala varka ali prošli smo najveću uzbrdicu i stigli samo do tornja.
Hotel ”Avala”
Od tornja pomalo strmom stazom kroz šumu lagano nastavljam penjanje prema vrhu. Odmah po izlasku iz šume na platou nalazi se hotel ”Avala”. Pravo mesto i pravi trenutak za predah i osveženje.
Iznenađenje!? Dve velike kamene sfinge čuvaju stepenište za ulaz na veliku terasu hotelskog restorana. Prva misao otkud sfinge na Avali? Neobično mi je da se nalaze ovde. Sfinge su simbol Egipta – čuvari grobnica faraona. Šta čuvaju na Avali? Zašto su ispred hotela?
Na prvi pogled nema mnogo misterije o njihovom postavljanju na Avali. Nalaze se tu od 1928. godine kada je hotel izgrađen. Napravljene su od veštačkog kamena i služe za dekoraciju stepeništa.
Fotografišem ih. Raspitujem se kod osoblja hotela zašto sfinge. Ko ih je postavio? Saznajem da su glavni ”krivci” što su one tu ispred stepeništa dva rusa Viktor Lukomski koji je projektovao stepenište i vajar Vladimir Zagorodnjuk koji je pomagao pri izradi sfingi.
Za mene ove sfinge ostale su zagonetka. U prenesenom značenju sfinga je zagonetno biće. Ipak ostaje pitanje: Zašto su baš one izabrane za ukras a nije skulptura orla recimo?
Sfinga ispred hotela ”Avala” na Avali
Sedam u baštu hotela da popijem svežu limunadu i da uživam u prelepoj prirodi oko mene.
Red je i da nešto saznam o samom hotelu. Hotel je sagrađen 1928. godine po projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. Naređenje za gradnju dao je kralj Aleksandar Karađorđević a za potrebe Ministarstva šumarstva i vodoprivrede tadašnje države. Krov zgrade iskorišćen je za postavljanje predajnika sa kog je pušten prvi tv signal u tadašnjoj Jugoslaviji. Bilo je to u maju 1957. godine. Predajnik je sklonjen tek kada je izgrađen TV toranj 1965. godine. Hotel Avala nalazi se na listi spomenika kulture grada Beograda. Iako je stari hotel deluje na neki način moderan i prijatno je mesto za predah.
Žrnov – Vrh Avale – Spomenik Neznanom junaku
Spomenik Neznanom junaku, Avala
Od hotela prolaz do vrha Avale previše je uređen, nekako veštački, neprimeren za konačan doživljaj osvajanja vrha planine.
Nema mi druge penjem se stepenicama do vrha nekako mi mermerni spomenik deluje hladno, ne pripada mi tu, zaklanja mi lepotu. Ipak pogled je divan, okolina kao na dlanu u punoj svojoj lepoti. Zelenilo, topli sunčevi zraci i hladan vetar dodiruje mi lice i opominje me da u mislima ne odlutam predaleko.
Zamišljam grad utvrđenje koje je tu postavljeno davno zbog eksploatacije rudnika koji su se nalazili na Avali. Ta slika smenjuje mi se sa slikom koju stvarno vidim. Nakon što su Rimljani napustili eksploataciju rude na Avali utvrđenje su Srbi pretvarili u grad Žrnov koji postaje važna tačka u odbrani Beograda.
U blizini Žrnova 1922. godine stanovnici okolnih sela podigli su spomenik Neznanom junaku.
Kralj Aleksandar Karađorđević 1934. godine naredio je da se sruši grad Žrnov da bi se umesto njega postavio Spomenik Neznanom junaku koji je uradio Ivan Meštrović. Umetniku je inspiracija za spomenik bila grobnica persijskog vladara Kira.
U podzemnoj prostoriji spomenika položen je kovčeg sa posmrtnim ostacima nepoznatog junaka. Na ulazima su karijatide – stubovi ženske figure u narodnim nošnjama koje treba da predstavljaju sve nacionalnosti u Jugoslaviji. Sve je to istorija.
Vraćam se u sadašnjost i udišem duboko hladan vazduh. Okrećem se oko sebe i želim da vidim samo lepotu. Želim da zabeležim trenutak kada dodirnem lepotu prirode. Priuštimo sebi trenutak za pamćenje.
Osvojila sam vrh Avale, uživala u lepoti okoline i za povratak biram drugi put silazim sa stepenicama na drugu stranu i kružno kroz šumu vraćam se ka hotelu. Silazak u podnožje Avale lakši je nego penjanje.
Prilikom silaska odlučujem da posetim Spomenik sovjetskim ratnim veteranima i da ovu prvu priču završim na taj način. Do spomenika dolazi se sporednom stazom koja počinje u blizini hotela i ide ispod puta kojim se automobilima dolazi na Avalu.
Spomenik sovjetskim ratnim veteranima
Spomenik ruskim vojnim veteranima
U oktobru 1964. godine u avionskoj nesreći na Avali poginula je delegacija sovjetskih vojnih veterana. Na mestu stradanja delegacije 1965. godine podignut je Spomenik visok oko 6 metara. Autor je vajar Jovan Kratohvilov.
Četiri dela koja asociraju avionska krila spajaju se na jednom mestu, postaju jedno i uzdižu se u visinu. Umetnik se odlučio da detalji dva probijena avionska krila, koja čine skulpturu, budu simboli koji jako naglašavaju i podsećaju na ovu tragediju.
Pažnju mi privlače krug, zatim kocke i pravougaonici na sastavu krila spomenika kroz koje se vidi nebo. Nebo, avion, krila… Pogled u nebo kroz te otvore daje Spomeniku drugu dimenziju jer i ti delići neba postaju dodatni simboli.
Prvo sam krenula tim logičnim putem. Uradila sam nekoliko minijatura sa dominantnom zelenom i nisam bila potpuno zadovoljna, delovale su sve isto. Zelena i zelena. Definitivno previše zelene.
Ovaj totalno obrnut pristup bojama uneo je svežinu u slikanje. Kada sam završila ovu drugačiju minijaturu bila je moj izbor broj jedan. Dopada mi se više od zelenih jer je ostrvo apstraktno, nestvarno, baš kakvo ono zapravo jeste.
