U Narodnom muzeju u Beogradu, u Kabinetu grafike, u toku je izložba pod nazivom ‘’Nadežda Petrović: bez boje’’. Izloženo je 75 crteža, većina je u vlasništvu Narodnog muzeja, ostali su iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Galerije Pavla Beljanskog u Novom Sadu.
Slikarka Nadežda Petrović je crtež najviše koristila za skiciranje, brzo beleženje određenih ideja, događaja, pejzaža i kompozicija na papir. Po potezima olovke i bogatstvu crteža vidi se da je to radila brzo, često samo naznačavala ideje. Nije radila crteže koji su bili oblik umetnosti za sebe jer je više volela da se izražava bojom.
Uglavnom su malog formata, primer su dva crteža sa obale Dunava: ’’Tvrđava Ram’’ i ’’Golubac’’ na kojima je zabeležila jedno putovanje.
Zanimljivo je pogledati kako je Nadežda Petrović pre 120-130 godina za sebe beležila pojedine ideje. Nema boja pa je čudan osećaj prema ovoj vrsti dela. Jaka boja i oštar potez četkice nedostaju da upotpune ove radove tanane kao sveže ispletena paukova mreža.
Ova izložba je prilika da se kroz crtež sagleda jedan deo stvaranja velike slikarke – uočava se da je mnogo crteža nastalo energičnim potezima koji su karakteristični i za njen stil slikanja ali kod većine crteža ipak prevladavaju nežniji potezi olovkom koji su dali blaži izraz posebno kod pejzaža.
Njeni crteži retko su se mogli videti jer većina crteža prikazanih na izložbi nikada nije izlagana. Crteži malih i manjih formata su kao beleške za neke nove slike ili samo ideje. Nije poznato da ih je realizovala kroz slike.
Stručnjaci su dali kratku analizu njenih crteža i rasporedili ih u tri grupe:
- Skice i beleške
- Studijski crteži iz školovanja u Beogradu i Minhenu
- Crteži koji potvrđuju izvesnu zrelost u slikarskom izražavanju
Izložba je otvorena povodom 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović i trajaće do 10. decembra 2023. godine.
Prethodne dve velike izložbe posvećene Nadeždinom stvaralaštvu koje su organizovane ove godine bile su u:
Narodnom muzeju – Izložba: ‘’Nadežda Petrović – Modernost i nacija’’ koja je trajala tri meseca. Bilo je predstavljeno celokupno slikarsko stvaralaštvo Nadežde Petrović dopunjeno sa manjim brojem fotografija. U oktobru biće otvorena u Umetničkoj galeriji ‘’Nadežda Petrović’’ u Čačku.
Etnografskom muzeju – Izložba ’’Nasleđe’’ – Etnografska kolekcija Nadežde Petrović koja je trajala do septembra (52 etnografska predmeta koje je Nadežda prikupila tokom svojih putovanja po Srbiji i okolnim zemljama u kojima su živeli Srbi).
Talasaste linije u gornjem i srednjem delu predstavljaju poseban ukras ali i dinamiku. Zakopčavaju se u donjem delu a taj deo je iznutra obložen čojom.
U drugoj polovini 19. veka gradske žene počinju da nose pamučne kecelje ukrašene ornamentima u boji dok u selima žene nose ručno rađene pregače od vune. Sve više se koristi pliš za izradu kecelja jer je kao materijal pogodan za dodavanje ukrasa vezom i zlatovezom.
Na centralnom mestu na izložbi nalazi se fotografija iz pariskog ateljea. Na fotografiji se vide ručno rađeni dekorativni tekstilni predmeti: vezeni peškiri i stolnjaci, pregače, ćilimi… Tu je i suknja kojoj je dala ulogu ’’tapiserije na zidu’’.
Devojačke spreme bile su prava riznica bogato ukrašenih haljina, prsluka, marama, peškira, čarapa… Spreme su rađene godinama – deo je bio namenjen za poklone članovima nove porodice i svatovima a deo je bio nevestina lična odeća.
Boje su izražajne jake, pozitivne, one kroz izuzetno dobro urađen vez daju lepotu predmetima. Crvena, najčešće jarka bordo, žuta, narandžasta, ponegde roze, zelena, plava i crna…
Zašto je svoju kolekciju etnografskih predmeta ponela u Pariz?
Kod nas deo kolekcije iz pariskog ateljea prikazan je 2021. godine na izložbi ’’Zlatnom rukom i srebrnim srpom’’ u 
Moto Čačka kao, programa grada kulture je ‘’Čačanska rodna’’ – to je naziv šljive po kome je ovaj kraj prepoznatljiv. Moja prva reakcija bila je: Kakve veze šljiva ima sa kulturom i gde zaboraviše veliku slikarku Nadeždu Petrović koja je rođena u ovom gradu?
Čačak tokom 2023. godine obeležava dva velika jubileja: 
Pored njih niže se nekoliko desetina već viđenih i poznatih slika. Svaka za sebe ili u grupama šalju posebnu poruku. Najviše je radila portrete i pejzaže. Portreti iskazuju svaku osobu na poseban način i to sve do Autoportreta na kome je autorka i sebe prikazala na specifičan način.
Slike i fotografije članova porodice su posebno, nežne, drugačije, prisnije, svetlijih tonova…
Jedan takav podatak za 1882. godinu je: ’’Zakonom o osnovnim školama uvedeno je obavezno osnovno školovanje za svu mušku i žensku decu.’’
Organizovala je Prvu umetničku koloniju u Srbiji i na Balkanu u mestu Sićevo kod Niša. Bila je umetnica koja je donela moderno slikarstvo u Srbiju. Njeni savremenici nisu shvatili tu umetnost i stalno su kritikovali njene slike i njen rad ali ona je imala svoju viziju i nastavila je da stvara u istom maniru.
Bila je jedna od umetica koja je slikala ženski akt bez ulepšavanja ističući da želi da prikaže realnost a ne da je ulepšava.
Kroz svoj rad povezala je tkanje i vez dve najrasprostranjenije veštine ručnog rada. Njihovim kombinovanjem stvorila je svoj umetnički izraz – tapiseriju koju je radila na drugačiji način.
‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje…’’, govorila je umetnica. Sugerisla nam je da njenim skulpturama dajemo svoje tumačenje, pronalazimo asocijacije i inspiraciju…
Dela Nadežde Petrović vrednovana su na pravi način tek nakon njene smrti. Tek tada priznata je kao predvodnica srpske moderne umetnosti početkom 20. veka i da je njeno slikarstvo uvelo novine u srpskoj umetnosti. Naslikala je oko 300 slika a slikala je samo 15 godina. Njena požrtvovana borba za spasavanje ranjenika na frontu učinila je velikim herojem. Obe borbe, za priznanje njenog slikarstva i spasavanje ranjenika, vodila je srcem sa mnogo energije.
‘’Jedan mogući život’’ naziv je romana Ivanke Kosanić koji je biografija velike slikarke Nadežde Petrović. Radnja romana se odvija korz Nadeždina sećanja događaja iz života dok leži u bolnici nekoliko dana pred smrt.