Godina 2023 bila je u posvećena Nadeždi Petrović. Širom zemlje i u inostranstvu organizovane su izložbe posvećene velikoj slikarki. U Beogradu Narodni muzej je organizovao veliku izložbu Nadeždinih slika ’’Modernost i nacija’’ koja je kasnije gostovala u Sloveniji i Republici Srpskoj, krajem godine sa izmenama predstavljena je u Čačku i Nišu.
Značaj izložbe u Narodnom muzeju je da se u jednom ekskluzivnom prostoru vide najznačajnija dela slikarke koja je bila predvodnik moderne umetnosti u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka.
Druga izložba ’’Nadežda Petrović: bez boje’’ u organizaciji Narodnog muzeja bila je posvećena crtežima Nadežde Petrović na kojoj je većina crteža bila izložena prvi put. Zanimljivo je videti crteže koje je slikarka radila tokom svog školovanja i kasnijih putovanja. Odaju utisak mirnoće, sporog nastajanja kao suprotnost Nadeždinim slikama na kojima se vide izraženi žustri potezi.
Napomena: U Narodnom muzeju 1907. godine Nadežda Petrović je organizovala izložbu Prve umetničke kolonije koju je 1905. godine vodila u Sićevu na jugu Srbije.
Treću veliku izložbu ’’Nasleđe’’ posvećenu Nadeždi Petrović organizovao je Etnografski muzej u Beogradu na kojoj su izloženi etno predmeti iz Nadeždine kolekcije koja je ostala u Francuskoj. Kolekcija je uz niz prepreka smeštena u Etnografski muzej. Nadežda je u svoje vreme govorila da je potrebno prikupljati predmete ručne izrade koji se nalaze kod stanovništva da bi kasnije bili smešteni u muzeje.
Radila je to putujući kroz Srbiju i sakupila veliku kolekciju. Tu kolekciju ponela je sa sobom da je prikaže na izložbi u Parizu koju su umetnici planirali da organizuju. Od izložbe nije bilo ništa počeo je Prvi balkanski rat i Nadežda je kao bolničarka otišla u rat. Zatim u Drugi balkanski i odmah zatim u Prvi svetski rat u kome je ostavila svoj život.
Značaj izložbe ’’Nasleđe’’ po mom mišljenju jeste u tome da vidimo kako je jedna velika slikarka obrazovana u Evropi doživljavala predmete iz domaće radinosti. Kako je u njima videla lepotu, vrednost i umetnost. Znala je da će biti dragoceni u muzejima za očuvanje tradicije u godinama koje su dolazile. Bila je potpuno u pravu. Izlaganjem njene kolekcije trebalo bi da nas sve podseti da više čuvamo tradiciju.
Pored njih niže se nekoliko desetina već viđenih i poznatih slika. Svaka za sebe ili u grupama šalju posebnu poruku. Najviše je radila portrete i pejzaže. Portreti iskazuju svaku osobu na poseban način i to sve do Autoportreta na kome je autorka i sebe prikazala na specifičan način.
Slike i fotografije članova porodice su posebno, nežne, drugačije, prisnije, svetlijih tonova…
Jedan takav podatak za 1882. godinu je: ’’Zakonom o osnovnim školama uvedeno je obavezno osnovno školovanje za svu mušku i žensku decu.’’