Pustovanje vune danas se radi sa ciljem da se sačuvaju tradicija i izvorni motivi. Proizvodi su više atrakcija nego nužna potreba.
Vuna je prirodni materijal a pustovanjem izrađuju se različiti predmeti: nakit, torbe, papuče, šalovi, kape, ukrasni predmeti, ukrasi za novogodišnje jelke, podmetači za stolice, suveniri…
Vuna, sapun (sapunica) i topla voda su materijali koji se koriste se za pustovanje.
Proces započinje kada se vuna ostriže sa ovce pa se opere, osuši i raščešlja. Tek tada se vuna koristi za pustovanje. Ovako su nekada žene same pripremale vunu za pustovanje a zatim proizvodile predmete za kuću i ličnu upotrebu.
Ako su želele da imaju nekoliko boja vunu su bojile same prirodnim bojama (orahova ljuska, lišće određenog drveća, maslačak i druge biljke…).
Danas se bojenje vune radi sa bojama za tekstil ili se vuna kupuje u specijalizovanim prodavnicama već raščešljana i obojena odmah spremna za rad.
Pustovanje vune je stari način obrade vune i izrade predmeta od nje. Potiče iz Azije a u Evropu su je doneli nomadski narodi. Izrada jednog predmeta je veoma duga i teška.
Fotografija je sa izložbe ”Tajna staparske ruže”, 2021 godine
Način pustovanja vune:
- Mokro pustovanje
- Suvo pustovanje
Pustovanje vune na mokro
Na čvrstu podlogu vuna se ređa prema sopstvenoj zamisli ili prema određenoj šemi, zatim se kvasi toplom vodom i pritiska rukama. Nakon toga nanosi se sapunica koja povezuje vlakna, opet se vuna pritiska da se što više sabije i postane kompaktna. Tako se nanosi nekoliko slojeva i kada se dođe do željene debljine i povezanosti slojeva vuna se uvija radi odstranjivanja vode u njoj.
Pustovanje vune na suvo
Suvo pustovanje radi se sa posebnom iglom, ubadanjem igle u sloj vune ona provlači vlakna u jednom i drugom pravcu i mrsi vlakna vune. Potrebno je mnogo uboda iglom da bi se oblikovao određen predmet zato se suvim pustovanjem rade sitniji predmeti.
Kolonija pustovanja vune
Prva kolonija pustovanja vune održana je u februaru 2021. godine u mestu Tršić kod Loznice. Na koloniji je učestvovalo 13 žena iz Srbije koje se bave izradama rukotvorina u raznim tehnikama. Kolonija je trajala četiri dana i predstavlja jedan od načina očuvanja tradicije. Glavni organizator kolonije je Etno mreža (krovna asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije) koja je spasila tehniku pustovanja vune od zaborava.
Fotografija je sa izložbe ”100 žena – 100 minijatura”, 2020 godine
Većina žena koje se danas bave ručnim radovima bilo da je to tkanje, vez, pustovanje vune rade to iz zadovoljstva i imaju isti cilj – očuvanje tradicije.
Pustovanje vune pripada kategoriji starih zanata i ima još dva naziva: filcanje i valjanje vune.
Apstraktni detalji iz ove bogate kolekcije inspirisali su me da 
Zubun sa krugovima crne i bordo boje inspiracija je za eksperimentisanje sa krugovima na svili. Dobila sam zanimljiva rešenja koja su predlog za nova istraživanja. Krugovi su prešli u nove oblike ali su i dalje jasni po formi. Pokret boja kao da se prenosi i na zabun koji je bio inspiracija. Jake boje donose više živosti i kretanja ali zabun je u centru koji ih smiruje i zajedno prerastaju u harmoniju.
Veličina u kojoj se tkaju staparski ćilimi najčešće je 2×2 metra. S obzirom da su razboji bili ograničene širine ćilimi su se tkali iz više delova, najčešće dva i onda ušivanjem spajali. Najčešće su se tkali u paru zato što su bili mali pa su se u jednoj prostoriji morala koristiti dva.
Zašto je prestalo tkanje staparskog ćilima i kada?
Mali ćilim 10×15 cm sa motivom staparske ruže na sredini kupila sam kao suvenir za moju kolekciju ručno rađenog tekstila. Ovo je poseban proizvod koji su uradile vešte ruke tkalje. Mogu ga uramiti kao sliku i biće odličan ukras na zidu koji će me podsećati na sve vredne žene u prošlosti koje su ručno stvarale prelepe radove od tekstila.